Са Хималаја сишли до војвођанских њива: Сви причају о Непалцима који беру дуван и корнишоне, ево шта српски домаћини кажу о радницима са "крова света"!
Страни сезонски радници све су присутнији на војвођанским њивама.
Страни сезонски радници све су присутнији на војвођанским њивама. Долазе посредством лиценцираних агенција за запошљавање страних радника које, у договору с послодавцима, бирају и упућују сезонске раднике у пољопривредна газдинства. Газдинства им обезбеђују смештај, понегде и храну, а плаћају им сатницу од 500 до 600 динара, колико кошта и на домаћем тржишту рада.
Сваке године број страних радника се повећава, што се доводи у везу с тим да су странци задовољни условима које им обезбеђују овдашња газдинства, али и тиме што домаћи пољопривредници немају замерке на њихов рад и понашање.
Има и примера где су странци запослени у нашим фабрикама, а у слободно време раде по неколико сати у оближњим селима на берби воћа и поврћа, да би више зарадили и послали новац породицама.
У Госпођинцима код Новог Сада, познатом по вредним повртарима, највише се страни радници ангажују на берби корнишона. Прва група сезонаца из Азије стигла је пре четири-пет година из Узбекистана и Таџикистана.
Ове сезоне дошли су, такође из Азије, али с Хималаја из Непала, где у газдинству Лазара Ђукића беру краставце – корнишоне од почетка јуна до краја сезоне.
Ђукић за „Дневник“ хвали њихов однос према раду и природу карактера. Догодине ће, каже, упослити дупло више радника. Већ месец дана беру краставце и ниједан није одсуствовао с посла ни дан.
– Мирни су, умерени и повучени људи, понешто већ знају српски, а уколико затреба у споразумевању, користимо мобилне телефоне – нагласио је Ђукић.
Повртар је за њих обезбедио две велике куће, опремљене електричним уређајима и намештајем, и економа који их снабдева намирницама, а они кувају.
Не једу свињетину, али зато свакодневно имају месни оброк од друге врсте меса.
– Иако имају обезбеђен превоз од куће до њиве, најчешће иду пешке. Вероватно зато што су научили да ходају, пошто долазе из планинског предела у близини Хималаја. Њихове жене не користе веш-машине, већ перу на руке – казао је Ђукић.
– Умерени су у свему и после рада у пољу играју одбојку. Направили су одбојкашки терен, а ја ћу им обезбедити услове да могу да играју фудбал – казао је Ђукић.
У газдинству Јелене Вичик из Хртковаца дуван први пут ове године беру радници из Непала, који су га тек у Срему видели и научили како се бере и складишти у сушару.
– Препородили смо се откако они иду на њиву. Немамо проблема какве смо имали с нашим сезонским радницима, који траже паре унапред, свађају се у кући и у центру села, неће сваки дан да раде под изговором да су уморни и неиспавани – навела је наша саговорница.
Медијална плата у Непалу 215 евра
Чак 14 сати траје лет да би се прешла раздаљина од Непала до Србије. Али када је новац у питању, удаљеност не постоји.
Непалцима треба свега неколико дана рада у пољопривреди да би овде зарадили своју просечну плату од 220 до 240 евра. Медијална зарада у овој азијској земљи је око 215 евра и покрива 40 до 50 процената трошкова живота једне особе, што Непалце наводи на масовни одлазак на рад у друге земље.
– Чули смо од пољопривредника из Голубинаца и Кукујеваца за њихова искуства и ангажовали Непалце и нисмо се покајали. И догодине ћемо гледати да исту групу људи ангажујемо. Дивни су, мада смо се и ми потрудили да им смештај буде удобан као што је и у нашим кућама.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.