Црна статистика наших шума: У Србији посечено 5,65 милиона кубика дрвета, већина заврши у шпоретима уместо у фабрикама намештаја
У Србији је током 2025. године посечено укупно 5.655.850 кубних метара дрвета, показују претходни подаци Републичког завода за статистику.
Највећи део посечене дрвне масе, око 3,3 милиона кубика или 59 одсто, употребљен је као огревно дрво, што показује да дрво и даље представља један од најважнијих енергената за велики број домаћинстава.
59 одсто посеченог дрвета у Србији користи се за грејање
Најинтензивнија сеча забележена је у Региону Шумадије и Западне Србије, где је посечено више од 2,5 милиона кубних метара дрвета, што чини готово половину укупне сече у земљи. Одмах иза налази се Регион Јужне и Источне Србије са 2,38 милиона кубика. Знатно мањи обим радова евидентиран је у Војводини, где је посечено 697.425 кубних метара, док је у Београдском региону забележено свега 78.464 кубика.
Подаци показују да се готово целокупна сеча обавља у шумама, јер је ван шумских подручја посечено свега 23.543 кубна метра дрвета. Доминирају лишћари, чија је посечена запремина достигла 5,18 милиона кубика, док је четинара посечено нешто више од 475.000 кубних метара.
Приватници исекли више
У приватним шумама током 2025. године посечено је више дрвета него у државним. У приватном власништву евидентирана је сеча од 2,87 милиона кубних метара, док је у државним шумама посечено 2,79 милиона кубика.
Разлика није велика, али показује да приватни сектор има све значајнију улогу у газдовању шумским ресурсима.
Највећи део радова на сечи обавили су грађани, који су посекли више од три милиона кубних метара дрвета, од чега је чак 2,15 милиона кубика искоришћено за огрев. Шумарска предузећа учествовала су са 2,11 милиона кубних метара, док је учешће дрвне индустрије и осталих предузећа било знатно мање.
Према проценама стручњака, главни разлог што Србија има тако висок удео огревног дрвета јесте чињеница да се више од 800.000 домаћинстава и даље греје на дрва, често користећи енергетски неефикасне и застареле пећи.
У Европској унији се директно из шума за огрев користи око 25 одсто укупно посеченог дрвета, према подацима Еуростата. То значи да Србија, где се око 50 до 60 одсто посеченог дрвета користи директно за грејање, троши двоструко више свеже посеченог дрвета за огрев него што је просек у Европској унији.
697.425 кубних метара дрвета посечено је у Војводини
Ипак, слика о енергетском коришћењу дрвета у Европи је сложенија. Када се посматра целокупна дрвна маса која на крају заврши у енергетском сектору Европске уније — укључујући грејање, топлане и електране — тај проценат расте на око 47 одсто.
Кључна разлика је у пореклу дрвета. У Србији највећи део огрева долази у облику примарног дрвета — стабла се секу и директно користе за грејање. Индустријска прерада дрвета за производњу намештаја и грађевинског материјала мање је развијена, па самим тим има и мање отпада који би могао да се користи за производњу пелета и других енергената.
У Европској унији само око половине дрвног огрева долази директно из шуме. Остатак чине секундарни извори — остаци из дрвне индустрије, као што су пиљевина, кора и струготина, као и рециклирано дрво.
Е. Д. Н.