Свети Кирјак био је хришћански светац и мученик из 4. века који је за живота важио за стуб хришћанства и узор монашких врлина. За собом је оставио строг монашки правилник по коме су монаси јели само једном дневно, и то након заласка сунца.
Упркос таквом испосничком начину живота, предање каже да је Свети Кирјак био врло крупан и снажан, као и да је преминуо са 109 година.
Веровање каже да су људи рођени на овај празник изузетно надарени и да им је предодређена велика срећа у животу.
Постоји веровање да ће, уколико време на почетку октобра буде лепо, зима бити хладна.
Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника. Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. У појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.
Данас је умногоме необичан дан. Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару, а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.
Још по нечему данашњи дан није као други. За разлику од многих других црквених празника, када се „забрањује ово или оно“, народ каже да на данашњи дан баш треба радити – али не у кући.
Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати.
