Ђерлек: У Србији 30 одсто гојазних, све више деце

БЕОГРАД: Државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек изјавио је данас да је око 30 одсто становништва Србије гојазно, а да посебно забрињава све већи процената гојазне деце.
t
Фото: Pixabay.com

На конференцији "Епидемија гојазности у постковид ери", коју су организовали Центар за гојазност Структура и Еуропеан Communication Центер у хотелу "Crowne Plaza ", Ђерлек је истакао да посебно забрињава да ће се тај број у наредних 10 година удвостручити, док ће планета 2030. имати око 1,2 милијарде гојазних људи.

"Посебно нас забрињава да су нам деца, због лоших навика, лоше хране и мале физичке активности у великом проблему и да 80 одсто те деце задржи гојазност у старијем добу што може да буде врло опасно, с обзиром да врло рано добијају дијабетис од гојазности, а касније и васкуларне и цереброваскуларне проблеме које су водеће по смртности", упозорава Ђерлек.

Он наводи да су основни узроци гојазности лоше навике у исхрани и смањено кретање, а да смо током падемије ковида видели да гојазне особе имају много коморбидитета, и да је гојазност, сем тога, озбиљан фактор ризика и када су у питању кардиоваскуларне болести, цереброваскуларне и дијабетис.

Ђерлек истиче да то није само здравствени проблем, већ опште друштвени проблем који се мора решавати системски.

"Имамо лоше навике у исхрани и мањак физичке активности, и те две ствари драстично утичу на повећање броја гојазних. Ковид нас упозорава да се према тој болести морамо опходити још агресивније како би смањили прогресију за почетак, а затим и зауставили", поручује Ђерлек.

Он каже да је један од начина борбе против гојазности контролисана исхрана, али наша деца немају навику да је се придржавају.

"Прво што треба да научимо нашу децу јесте да једу више воћа и поврћа и да се окану ресторана брзе хране и повећају физичку активност, пошто су телефони, рачунари и друге савремене технологије утицале да деца све више времена проводе у затвореном. Имамо све већи број деце који имају срчане проблеме", каже државни секретар.

Он је рекао да се нада да ће ускоро бити направљена озбиљна стратегија за борбу против гојазности која ће бити у највећој мери посвећена контролисаној исхрани и повећаној физичкој активности.

Ђерлек упозорава да нису сви гојазни због лоших навика у исхрани и смањеног кретања, те да 40 одсто гојазних су то из генетских разлога, хормонског дизбаланса или других проблема и да такве људе морамо подржавати, а да је стигма према гојазнима једна од највећих.

"Та стигма је тако далеко отишла да се сматра да је тренутно на трећем месту после расизма и сексизма", упозорава Ђерлек.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милан Пашић изјавио је да његово министарство заинтересовано за интерсекторски приступ гојазности, који је према његовим речима, једини исправан.

Како је рекао, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, кроз свеобухватне реформе образовања, убухватило је здраве стилове живота као један од општих циљева.

"Покушавамо да ученицима, првенствено оним најмлађима предшколског узраста, затим и основцима и средњошколцима понудимо различите садржаје које се тичу здравог стила живота. Ту пре свега мислим на физичку активност и едуикацију о правилној исхрани и све оно што је неопходно да ученици касније када постану одрасли то имплементирају да би били здрави", истакао је Пашић.

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести