Антић је у среду подсетио да је у питању будући најдужи тунел у Србији, дуг око 3,5 километра, са две тунелске цеви.
- Ми смо пре неколико недеља отпочели с бушењем тунела, десне тунелске цеви. И до сада смо, с ове стране где се налази улазни портал, и са друге стране, према Општини Ириг, где се налази излазни портал, на десној цеви ископали неких петнаестак метара – изјавио је том приликом Антић, који је своју посету објавио на свом Инстаграм налогу.
Како и даље не добијамо одговоре на питања у вези са радовима на Фрушкогорском коридору, на прву лопту овакав прогрес може да забрине, с обзиром да би петнаестак метара за неколико недеља, значило да би преосталих 7.000 метара у обе тунелске цеви било завршено далеко касније од пролећа 2025. године, када би требало да је крајњи рок. Ипак, Антић има објашњење:
- У овој првој фази, ти кораци морају да иду лагано, зато што је таква технологија посла, зато што је пут изнад самог улаза у тунел. Пошто имамо две тунелске цеви, имаћемо четири нападне тачке на којима очекујемо да ће динамика бити два, до два и по метра дневно – појаснио је Антић у изјавио за медије.
Ова динамика говори да би, кад буду "нападнуте" све четири тачке бушења тунела и ако се на свакој напредује темпом који је Антић проценио, само бушење могло би да буде завршено за две до две и по године.
Подсетимо, почетком јула, Антић је навео да извођач радова, кинески ЦРБЦ, има обичај да темељно припрема услове за извођење радова, да би онда веома брзо урадио задати посао.
- На тунелу радимо улазни и излазни портал, урадили смо све приступне саобраћајнице, обезбеђујемо све косине. Јако је важно да та фаза, пре него што кренемо у бушење тунела, буде темељно урађена како не бисмо имали проблема током самог бушења тунела и како бисмо стабилизовали читаву ту конструкцију - рекао је тада Антић изразивши очекивање да ће се ускоро успоставити динамика радова којом ће сви бити задовољни.
Радови на двоцевном тунелу испод Фрушке горе, а самим тим и на Фрушкогорском коридору, свечано су отпочели 1. маја 2021. године. Траса ове брзе саобраћајнице дуга је 47,7 километара и издељена је на четири деонице: прва је од петље с ауто-путем Е75 до Парагова, друга је од Парагова до почетка обилазнице око Руме, трећа од петље код Каћа до петље на ауто-путу Е75, а четврта је сама обилазница око Руме.
Овим правцем прође око 900 камиона дневно и 10.000 возила, што га чини једним од најоптерећнијих у држави. Нови коридор ће заобићи Ириг са западне стране, а у близини ће бити изграђена и наплатна станица. Кроз уговор са Кином, држава је обезбедила 715 милиона долара за овај посао, чији крај је заказан за април 2025. године.
Осим што ће омогућити везу са ауто-путем Рума-Шабац и брзом саобраћајницом Шабац-Лозница, те тиме и везу западне Србије и БиХ ка северу и истоку, Фрушкогорски коридор ће излазити и на садашњи ауто-пут Београд-Суботица код бензинске станице "Минут", али и на будући ауто-пут Нови Сад-Зрењанин-Београд, чији почетак градње се очекује крајем године.
Уједно, на територији Новог Сада, Коридор ће служити као јужна и источна градска обилазница за теретни саобраћај, док ће остала возила моћи да користе и мост који се гради између Новог Сада и Сремске Каменице, јер ће се обилазница око Каменице укрштати с Коридором код мотела "Сунце" на Парагову. Као додатак, за тешке камионе и шлепере који имају крајњу адресу у Новом Саду, гради се и одвајање према друмско-железничком мосту, што ће заправо бити обилазница око Петроварадина.
Од Фрушкогорског коридора се очекује да растерети од тешког теретног саобраћаја Фрушку гору, Ириг, делове Новог Сада, првенствено Партизанску улицу и Салајку и омогући бржи и безбеднији проток људи и робе.
С. Крстић