Члан кооординационог тела за спречавање насиља у школама у Новом Саду Биљана Кикић Грујић каже да су последице вршњачког насиља на друштвеним мрежама далекосежне и да деца обично нису свесна тих последица.
Циљ им је да у виртуелном свету штету коју чине другом детету или групи деце види што већи број људи.
Актери вршњачког насиља у сајбер простору су чешће девојчице. Оно што је забрињавајуће је да је старосна граница починилаца све нижа тако да деца већ у трећем, четвртом разреду врше насиље над вршњацима, рекла је Кикић Грујић.
Додаје да већина ученика није свесна последица и када им се укаже на њих они обично кажу „ми смо се шалили“.
Морамо да будемо свесни да та врста шале може да има озбиљне последице од повређених осећања детета до покушаја или извршења самоубиства, нагласила је Кикић Грујић за Тањуг након Друге конференције о вршњачком насиљу које је организовало Удружење „Друг није мета“.
Проблем је и то што родитељи тешко прихватају да њихово дете насилник, али и да је њихово дете жртва вршњачког насиља.
Морамо да будемо свесни да живимо у 21 веку, да виртуелни свет није нестварни свет већ реалан свет. Активности које деца раде у виртуелном свету имају озбиљне последице у стварном свету, нагласила је она.
Додаје да родитељи не треба да шпијунирају своју децу, али да морају да их прате. Дете које има проблем, појашњава, мора да покаже промене понашања код куће, на улици или школи.
Координаторка Јединице за превенцију насиља при Министарству просвете Биљана Лајовић каже да се сада о вршњачком насиљу много више говори те да је зато утисак да га има више.
Она је нагласила да многе школе у Србији раде добро на превенцији вршњачког насиља и да су резултати евидентни.
Школе негују атмосферу у којој је нулта толеранција на насиље. На сваки облик насиља се реагује и када се оно деси примењује се све оно што је прописано. Прави се план заштите и ради се са онима који су трпели насиље и са онима који су вршили насиље, али и са онима који су посматрачи, појаснила је Лајовић.
Дешава се и да неке школе ћуте о насиљу, да се проблем гура под тепих а када се нагомила исплива као озбиљанм проблем.
Министарство је јасно поставило границу - недовољно и неадекватно реаговање и необезбеђивање безбедности је услов за спровођење казнених мера у односу на школе. Општа идеја је да јачамо одговорност наставника, али и деце и родитеља, појаснила је она.
Додаје да су поједине школе већ санкционисане због тога, а међу санкцијама било је и смене директора.
