Истраживање “Заштита деце на интернету”, урађено 2013, показало је да ниједан правни акт, односно стратешки документ на националном нивоу не препознаје нити дефинише експлоатацију деце путем информационо-комуникационих технологија као посебан вид злостављања, насиља или злоупотребе деце, каже покрајински заштитник грађана.
Извршни органи овој теми приступају првенствено с криминолошког аспекта, те су више усмерени на кажњавање починилаца кривичног дела експлоатације деце који су при томе користили и ИКТ и сузбијање ове појаве након што се она већ догодила, него на њену превенцију информисањем деце и одраслих и едукацијом о правилном коришћењу ИКТ и одговарајућој превентивној заштити. Ипак, од 2012. спроводи се пројекат “Зауставимо дигитално насиље”, који је усмерен на оснаживање свих учесника школског живота да спрече дигитално насиље, да доследно и адекватно реагују када се оно појави.
Министарство је позвало све школе у Србији да се укључе у обележавање Дана безбедног интернета како би се скренула пажња не само на тај проблем, већ и на начине превенције дигиталног насиља и смањење злоупотребе савремених технологија.Сајбер-булинг (претње, узнемиравање или понижавање путем друштвене мреже или било ког другог облика информационих и комуникационих технологија) карактеристичан је за све учесталије вршњачко насиље међу децом и младима. На жалост, каже покрајински заштитник грађана, још увек није препознат као посебна врста експлоатације деце.
Ову врсту електронског насиља важно је у правној регулативи препознати и одредити из два разлога: да би се радило на информисању и едукацији деце и младих и његовој превенцији у оквиру школског система, али и да би се директним и индиректним жртвама пружила помоћ и заштита.
И. В.