План је да академци имају у просеку 450 часова активне наставе годишње и 450 сати учења кроз рад у компанијама.
Студенти ће примати накнаду за учење кроз рад у висини од најмање 50 одсто основне зараде запосленог који ради на истим или сличним пословима, у складу са законом.
Учење кроз рад код послодавца носи одређени број ЕСПБ бодова.
"Студенти ће пре него што упишу факултет морати да одлуче да ли хоће дуално обазовање или стандардне студије, а факултети могу да прописима регулишу да се студент који се одлучио за дуално врати на стандардни начин студирања и обрнуто - да онај ко се одлучио за стандардно студирање пређе на дуално", рекла је Тањугу помоћница министра просвете Габријела Грујић.
Дуалнио модел студирања је, наглашава она, захтевнији и тежи, али је и перспективнији.
Студенти који заврше студије по дуалном моделу, с обзиром на практично искуство, значајно повећавају своју конкурентност на тржишту рада и имаће веће шансе за запошљавање код послодаваца код којих су обавили учење кроз рад али и код других послодаваца.
Суштина је да студент науче посао, а од послодавца зависи да ли ће академац бити ангажован и након завршетка студија.
Послодавци неће смети студенте да ангажују за послове који нису њихова струка.
Србија је 2017. године усвојила Закон о дуалном образовању којим се у формални систем образовања уводи и дуално образовање као модел реализације наставе у систему средњег стручног образовања и васпитања.
