У питању је посебан програм здравствене заштите Покрајинског секретеријата за здравство - Програм унапређења лечења стерилитета биомедицински потпомогнутим оплођењем и преимплантациона генетска дијагностика на територији целе Војводине. Преимплантациони генетски скрининг ради се у Клиничком центру Војводине и Институту за здравствену заштиту деце и омладине, за који је едукован кадар и набављена високософистицирана опрема.
Клиника за гинкологију и акушерство једина је установа у Србији у којој се ради преимплатациони скрининг, а осим њих у свим бившим југословенским републикама, овакав скрининг се ради још само у Словенији, казала је професорка др Александра Тнинић Пјевић из Клинике за гинекологију и акушерство, која је и носилац пројекта.
“Преимплантациони генетски скрининг постао је у многим светским центрима део рутинске процедуре у оквиру вантелесне оплодње, с циљем да се за ембриотрансфер одаберу генетски здрави ембриони, чиме се повећавају изгледи за успешан исход и скраћује се време до остваривања трудноће. Преимплантациона генетска дијагностика намењена је паровима који су сами носиоци наследних хромозомских, односно генетских абнормалности или већ имају болесно дете, те им се циљаним анализама омогућава трансфер здравог ембриона”, објаснила је др Трнинић-Пјевић.
Програм је започет у септембру 2013, када је почела набавка опреме за лабораторију за биомедицински потпомогнуту оплодњу у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, као и за унапређење техничке опремљености генетске лабораторије у оквиру Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, а едуковани су и кадрови који учествују у поступку.
“Програм је уведен у Клиничку праксу у јануару 2015. и до сада је урађен преимплантациони генетички скрининг код 40 пацијенткиња, односно урађена је биопсија 200 ембриона, а затим компаративна геномска хибридизација на Институту за здравствену заштиту деце и омладине у циљу селекције здравих ембриона”, казала је др Трнинић-Пјевић и додала да је прва беба рођена 2015, те да сада имају пар код којег је отац носилац генетског поремећаја, а жена је у 21. недељи трудноће и носи здраво мушко дете.
Биопсија свих ембриона спроведена је код пацијенткиња које су испуњавале један или више од критеријума, а то су пацијенткиње старије од 38 година, жене које су имале претходно неуспешне циклусе вантелесне оплодње, жене код којих су претходне трудноће завршене побачајима, као и пацијенти који имају оболело дете или су носиоци неке наследне болести. Анализе се раде у стадијуму бластоцисте, што је старост ембриона већа од 120 сати од инсеминације. У периоду од биопсије до добијања налаза генетске анализе, ембрион је криопрезервиран.
Анализе на све болести
Професорка др Трнинић-Пјевић објаснила је да се циљане генетске анализе раде на све болести, јер се набављају посебни сетови за поређење.
“Тражимо од добављача платформу за, на пример, носиоце цистичне фиброзе или мишићне дистрофије или неку другу болест, тако да се очитава циљани сегмент гена, који искључује или потврђује присуство гена”, казала је др Трнинић-Пјевић.
“Постоје парови који годинама, па и деценијама покушавају да добију потомство. Живот нема цену, а ми помажемо у креирању живота и да се деси то чудо живота”, казала је др Трнинић-Пјевић и напоменула да су анализе бесплатне, те да код њих могу да дођу не само пацијенти из Војводине, него из целе Србије.
Управник Клинике за гинекологију и акушерство професор др Тихомир Вејновић рекао да је осим здравствене делатности, они обављају и образовну, као и научну делатност, а програм биомедицински потпомогнуте оплодње и генетске дијагностике и скринига, показује како наука може да помогне човеку.
“ Због година мајке или неких генетских болести, некада постоји ризик од зачећа, а некада до зачећа не може да дође. Бирајући здрав ембрион, помаже се паровима не само да добију потомство, него да добију здраво потомство”, истакао је професор Вејновић.
Љ. Петровић
