под називом “Реторичка природа “Слова о светом кнезу Лазару” непознатог Раваничанина” добитница је прве Бранкове награде Матице српске, која јој је додељена у Салону Матице српске. Бранкова награда, у част песника Бранка Радичевића, додељује се за најбоље радове студената филозофких и филолошких факултета у Србији.
На овогодишњи конкурс пристигло је 18 дипломских и семинарских радова из Београда, Новог Сада и Источног Сарајева, а жири који су чинили проф.др Драгана Вукићевић, Радослав Ераковић, Војислав Јелић, др Горана Раичевић и доц. др Зорица Хаџић једногласно је одлучио да прву награду добије Ирена Плаовић, док су друго место поделиле студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Николина Тутуш с Одсека за српску књижевност, за рад под називом “Симболика биља у “Србљаку” и студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Београду Натасја Чичић с Одсека за класичне науке, за рад под називом “Дигенис Акрита - граничар епског и романескног”.
Трећу награду добила су три кандидата: студент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Давор Арнаут за рад под називом “Хронотоп Босне 1878. у Андрићевом дјелу”, студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Катарина Пантовић с Одсека за компаративну књижевност за рад “Сувишне жене у романима “Сеоска учитељица” Светолика Ранковића и “Нечиста крв” Борислава Станковића” и студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Светлана Савић с Одсека за српску књижевност за рад по називом “Ерос и Танатос у приповеткама српских реалиста (Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Светолик Ранковић, Симо Матавуљ)”.
Проф. др Војислав Јелић каже да је дошло време да се ћути, више него да се говори и да данас није тешко написати књигу коју неће нико прочитати.
- Још у 19. веку на обронцима Фрушке горе у Иригу постојало је читалиште, да би касније било отворено у Новом Саду, а затим и у Сремским Карловцима. Треба да памтимо старо, јер је данашњи модеран човек можда и затрпан мноштвом књига, како не би читао ону једну, главну - књигу живота - каже проф. Јелић и додаје да неспоразуми међу људима настају после разговора, никако након ћутања, како је говорио Ортега. Према његовим речима, не разумемо се , иако причамо истим језиком.
- Живимо у време које није свечано, јер је срамота бити узвишен, а таквих је мало. Ове награде ће подстаћи све нас, а морам да кажем да сам једна у низу која је добила награду из области медијалистике и да се надам да ће се добар низ наставити - каже добитница прве награде Ирена Плаовић и додаје да су област њеног рада биле реторика и топика Средњег вка.
Маша Стакић
Награда у Бранкову част
Поводом стогодишњице смрти песника Бранка Радичевића на седници Управног одбора 17. октобра 1948. Матица српска установила је Бранкову награду. Од тада, Матица сваке године додељује награде за најбоље радове из области књижевности студентима за семинарске и дипломске радове написане током редовних студија, као и за мастер радове писане или преведене на српски језик. Предмети радова могу бити из историје и савремене српске књижевности и из других литература света, као и из круга теоријских питања литературе.
