Он је на панелу “Како пребродити дигитални јаз” у оквиру 28. Копаоник бизнис форума рекао да је амбиција да у наредне две, три године више стотина услуга јавне управе буду дигитализовано и доступно за привреду и за грађане путем мобилног телефона или преко инерента.
Јовановић је рекао да је у последње три четири године урађено много на плану дигитализације шсто се, каже, видело у ковид кризи и систему за електонско пријављивање грађана за вакцинацију.
“Схватили смо колико је битно да услуга буде једноставна. Наш циљ је да у наредном периоду идемо у том смеру да грађанина поставимо у средиште пазнзје и да само размишљамо из угла грађанина како да најједноставније све услуге еУправе буду доступне путем интернета или мобилног телефона за две, три године”, каже Јовановић
Саветник председника Привредне коморе Србије Предраг Николић каже да постоји велики географски дисбаланс када је реч о примени дигитализаије у пословању с обзиром на то да је 60 одсто предузећа која примењују дигитализацију у пословању у Београди и на северу земље, док на југу земље износи 14 одсто.
Навео је да скоро 50 одсто у малих и средњих предузећа планира да инвестира у дигитално пословање и да мења своје процесе и пословне моделе.
Директор Националне академије за јавну управу Дејан Милетић рекао је дигитална писменост важна за јачање компетенција државних службеника на свим нивоима и да се академија оријентисала према обукама које би ојачале знања државних службеника.
Он је истакао сарадњу са Канцеларијом за ИТ И еУправу у имплеметацији програма И размени идеја.
“Академија је успела да се оспособи и пре пандемије да на дигиталним платформама може да обучава државне службенике”, рекао је Милетић.
Указао је и на то да нема ефикасне државне управе без квалитетне и обучене администрације.
Стална представница УНДП у Србији Френсис Пикап рекла је да је дигитални јаз комплексан са више аспеката и да нема једног решења за његово превазилажење.
“Међу људима постоје велике разлиике у смислу приступа дигиталним технологијама. Мобилни телефони и компјутери нису довољни. Људи морају да буду дигитално писмени и да користе дигиталне услуге и предности које доноси дигитализација”, рекла је Пикап.
Она каже да је потребно пребродити разлике у дигталној писмености јер, како наводи, продубљивање неједнакости може да доведе до миграција и конфликата.
Каже да су бенефити дигитализације несумњиви и да се то показало у ковид кризи.
Пикап је навела и да је Влада Србије препознала значај дигиталних услуга и њихове доступности, а да је сјајан резултата који је постигла увођење система за комуникацију са грађанима за пријављивање за вакцинацију.
“Ковид је убрзао дигиталну трансформацију и електонске услуге. Морамо то да задржимо након кризе”, оценила је Пикап и навела да услуге не смеју да буду само дигиталне, него и инклузивне.
“УНДП подржава владу од самог почетка у спровођењу дигиталне агенде”, додала је.
Извршна директорка Центра за истраживање јавних политика Тања Јакоби казала је да су се с дигиталном трансформацијом појавиле дигиталне платформе које су помогле пренос дигиталних знања и "усисале" вишкове радне снаге, али да је то отворило и нека питања из области радног односа.
