Деца и адолесценти, како наводе у тој болници, имају нешто теже клиничке слике него прошле године, а примећује се да је фактор ризика код најмлађих болесника гојазност.
Педијатар и пулмолог у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" проф. др Зорица Живковић је изјавила да се од јануара повећао број пацијената, када је реч о дечјој популацији.
Живковић је у Јутарњем програму РТС рекла да упала плућа сада наступа за неколико дана, и да се рендгенска слика променила, што би могло да се тумачи новим сојем и комбинацијом вируса.
Професорка је навела да су у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" у највећем броју смештени адолесценти, али да има и малих беба које су увек енигма и не могу се препустити кућном лечењу.
Симптоми код младих пацијената су дуготрајна температура, сув кашаљ и отежано дисање, али деца, како је истакла, добро реагују на терапију.
"За сада, осим кисеоничне потпоре, која им је потребна, мислим да осталу терапију сасвим добро подносе. Са кисеоником је некада добро, па некад није, имамо дане када осцилирају, то је доста необично", рекла је професорка Живковић.
Истакла је да је најмлађи пацијент дете старо осам дана, које је синоћ примљено у болницу, у којој се лечи 25 адолесцената и деце. Највише је оних који су стари између 14 и 18 година.
Професорка Живковић је напоменула да се примећује да је фактор ризика код младих гојазност.
"То нас је доста изненадило у ова последња два месеца. Највећи број, ако могу да кажем, сигурно 90 посто тих младих је са телесном тежином много изнад њихових оптималних вредности и то им је нешто што угрожава, како респираторну, тако и кардијалну функцију. Очигледно да постоји разлог за њихов имунолошки проблем, односно дебакл који ова инфекција коронавирусом изазива", навела је професорка Живковић.
Истакла је да деци која се лече од ковида није лако и да је врло често у питању породична инфекција, односно да је у кући још неко болестан и да се неко од њих хоспитализује у другој установи.
"Деца су прилично, без обзира на њихов узраст, разумност, могућност да разговарамо и да им нешто објаснимо, уплашена. Имају тај осећај несигурности, страха од нечег непознатог. Имали смо такве ситуације где су деца прилично узнемирена, а ми сад треба да проценимо колико је то због њиховог органског, физичког стања, а колико због менталног", казала је професорка Живковић.
