„Препорука је да се апсолутно стрпимо још мало, јер се види крај изласка из епидемије и не треба сада због губитка стрпљења и жеље да будемо напољу да покваримо све“, подвукла је она.
Кисић-Тепавчевић је рекла да не зна каква ће бити одлука владе.
„Апелујем, уколико и не буде била таква врста препоруке за наредне празнике, да се понашате одговорно према себи и својој породици. За све нас важи да треба да се трудимо и стрпимо још мало, како би испратили што је могуће пре из наше популације овај вирус“, закључила је она.
Дарија Кисић Тепавчевић истакла је данас да је одлука о раду вртића од 11. маја донета уз процену да ризик за децу приликом боравка у таквом колективу није већи него иначе, у породичним условима, те да ће вртићи, као и до сада, морати да спроводе све мере предострожности.
“Ниједна мера није донета да било који сегмент наше популације стави под неки већи ризик”, нагласила је Кисић Тепевчевић на прес конференцији.
Она је навела да су се надлежни приликом одлучивања водили и искуствима других земаља у претходном периоду, које су увеле мере, као и сазнањима медицине засноване на доказима да и деца могу да се инфицирају, али да немају никакве или имају благе облике клиничког испољаваља.
Кисић је истакла да је у Србији код 100 деце потрђено присутство вируса, да је већина њих оздравила, а имала је или никакве или благе симптоме, сличне прехлади.
У КБЦ “Др Драгиша Мишовић” налази се каже 49 деце, код којих је потврђено присуствио вируса.
Епидемиолог Бранислав Тиодоровић такође је истакао да ће вртићи водити рачуна о мерама предострожности, мораће да поштују све инструкције и да имају дезобаријеру на самом уласку.
Такође, пренео је да има најава да велики број родитеља неће дати дете у вртић одмах, јер ће или у договору са послодавцем или некако направити такав распоред да могу да буду са децом.
Он је указао да ћемо морати децу почети да учимо како се штити од вируса, зависно наравно од узраста, што, додаје, јесте велики задатак за неговатеље, васпитачице у вртићима.
"Јер, морамо да схватимо да зивот неће бити као пре пандемије, морамо се сви припремати за те услове”, рекао је Тиодоровић.
Од самог почетка, поводом свих питања о епидемији Ковида 19, стручно мишљење је било једногласно, а то што смо имали подршку државног врха нам је и омогућило да се све препоруке спроведу у дело, изјавила је данас заменица директора Инситута “Батут” Дарија Кисић Тепавчевић.
То је, каже, једна велика срећна околност у којој је струка радила.
“То је све што можемо да кажемо на то питање”, рекла је Кисић упитана да прокоментарише изјаву лидера Двери Бошка Обрадовића да се струка показала као „режимска" и да ради онако како налаже власт.
У КЦ Војводине је данас скинуто осам пацијената са респиратора, рекла је заменица директора Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић и додала да и у свим другим здравственим установама има излечених пацијената који су били на респиратору због ковида.
Тај податак је значајан и трудићемо се да у наредном периоду имамо тачан податак за све установе, колико је људи је скинуто са вештачке вентилације и спонтано дише.
Она је казала да је у последњих десетак дана промењена динамика тестирања у погледу два негативна теста, као доказа да је пацијент оздравио и нагласила да су и сада два неагтивна теста критеријум за оздрављење, али да је динамика другачија када је реч о отпуштању из болнице.
"Оно што претхходи првом тестирању јесте регресија односно губитак свих клиничких симптома болести уколико је била упала плућа, онда иде тестирање и ако је особа негативна иде у кућну изолацију, а након две недеље се понови други тест", рекла је Кисић Тепавчевић на питање да ли су у кућној изолацији и како се лечи близу 4.000 позитивних на корона вирус који не спадају у хоспитализоване, преминуле и излечене.
Подвукла је да се без понављања другог теста не може означити да је особа сигурно здрава.
"’Раније су два негативан теста у болничким условима, плус још две недеље у кућној изолацији, сада је то исто, само се мења динамика тестова. Показало се да те особе могу још извесно време да носе вирус и да буду преносиоци инфекције, зато је протокол још две недеље кућне изолације", рекла је Кисић.
У Србији, али и у осталим деловима света, и даље се више умире од хроничних болести, нарочито од малигних болести и кардиоваскуларних обољења, аико је утисак у популацији, иначе лажан, да се у нашој земљи умире само од Ковида-19, изјавила је данас епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић.
На конференцији у Палати Србија, Кисић је рекла да ће то показати и анализа укупне смртности у овом временском периоду у односу на исти период ранијих година.
“Укупна смртност у једном временском периоду и поређење у односну на смртност у истом периоду претхондних година биће нам један од значајних показатеља и показатељ активности здравствених служби и превентивних мера између различитих земаља”, каже Кисић.
Навод да таква систематска анализа са тачним поређењем у односу на претходни временски период још није урађена, али да сви подаци постоје.
“Сада се стиче неки лажан утисак у популацији да се у нашој земљи умире само од Ковида-19 и даље су водећи узроци смрти хроничне и незаразне болести, пре свега, кардиоваскуларне болести и малигна обољења. То је већ деценијама тако, не само у нашој земљи, већ и у већини земаља света”, рекао је Кисић.
Оно што се примећује, наводи Кисић, јесте да је мања смртност која је условљена саобраћајним незгодама.
Попуштање мера када је у питању епидемија корона вируса у Србији није изазвано никаквим притисцима, пани економским, речено је данас на конференцији у Палати Србија на којој је истакнуто да све земље Европе доносе исте или сличне мере када је реч о тој епидемији.
Заменица директора Института "Др Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић је рекала да све земље Европе доносе исте или сличне мере када је у питању епидемија новог корона вируса.
“То је искључиво стручно мишљење, наравно да је концепт много шири него здравство и да се мора сагледати у ширем акспекту, али ми смо ти који искључиво доносе препоруке на основу стручног мишљења и медицине засноване на доказима”, рекла је Кисић.
Епидемиолог Бранислав Тиодоровић је рекао да су поједине мере попуштене, али да увек постоји опрез који је оправдан.
“Лако се може десити да се, када будемо процењивали епидемиолошку ситуацију у наредним данима и уочимо да је дошло до нечега што није добро, вратимо поново на старо. Ово је прозивод онога што се и код нас и у другим земљама, пре свега у Европи, спроводи и није изазвано никаквим притисцима”, рекао је Тиодоровић.
Имунолог Срђа Јанковић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој је рекао да се и у Шведској спроводе превентивне мере, само мало другачије у складу са специфичностима структуре становништва, навика, геоографској положаја…
“Не само да не прелазимо преко ноћи са модела на модел него то нису два супротна модела. Ове мере су само постепени излазак, надамо се, из ове фазе сузбијања епидемијског таласа који ће омогућити да се живот постепено враћа у токове, можда не у идеално нормалне, а да не отворимо нову пандорину кутију ризика”, рекао је Јанковић.
Заражени који немају никакве симптоме ковида10, тзв. асимтпоматски случајеви, и те како могу да преносе вирус, изјавила је данас заменица директора Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић.
"Асимптоматски случајеви могу да шире заразу једнако као и они са најтежом клиничком сликом. У почетку је било неких теорија да асимтоматски нису даљи преносиоци, али се показало у пракси да то није тако".
Кисић Тепавчевић каже да асимптоматски случајеви преносе вирус из незнања, пошто се крећу, јер се осећају добро.
Каже да ковид19 није прва болест која се може и тако испољавати и да у прошлости има таквих случајева, на пример, код великих богиња када је нулти пацијент била особа са благим обликом клиничког испољавања.
"Тако да свако од нас може да буде такав (асимптоматски) преносилац и зато је најефикаснија мера превенција. Зато и када буде пронађена вакцина треба да се понашамо као да смо сви потенцијални преносиоци вируса на своје најближе", поручила је она.
