Конференција Reshaping work и у Новом Саду

Центар за јавне политике припрема се за велику регионалну конферецију под називом The Ресхапинг Work Цонференце Еаст анд Southeast Еуропеан (ЕСЕ) Едитион, која ће се одржати 27. и 28. фебруара 2020. године у Новом Саду и која је посвећена феномену рада на онлајн платформама. Овај догађај представља део конференције Ресхапинг work која је настала 2016. као непрофитна иницијатива Врије универзитета из Амстердама, да би од 2019. године постала паневропски догађај који се одиграва у четри европска града - Барселони, Новом Саду, Амстердаму и Стокхолму. Новосадску конференцију Центар за јавне политике организује у сарадњи с Факултетом техничких наука и Ректоратом Универзитета у Новом Саду.

Подухват да се организује догађај овог фокуса и формата мотивисан је чињеницом да су, према Оксфорд Интернет институту, водећем европском ауторитету о глобалним дигиталним платформама, Украјина, Србија и Румунија међу првих десет европских земаља када је у питању број дигиталних платформских радника по броју становника и проценту активне радне снаге. Пајонир, компанија која пружа финансијске онлајн услуге широм света за пренос новца и услуге дигиталног плаћања које користе компаније попут Аирбнб, Амазон, Гугл и Апворк, у свом недавно објављеном истраживању потврђује те налазе, смештајући Србију у првих 10 светских земаља у погледу броја дигиталних радника на онлајн платформама по глави становника.

- У неким индустријски развијеним земљама, које су перјаница и ове индустријске револуције, као што су Америка или Британија, већ превладава страх од губитка послова које доноси технолошка револуција те радници промени и новом стицању вештина приступају из страха за своју егзистенцију – каже Бранка Анђелковић, из Центра за истраживање јавних политика. - У већини случајева се ради о самоусавршавању, док у мањем делу трошкове преобуке сноси држава или приватни сектор. Такозвано доживотно усавршавање, које је један од стубова европских образовних иницијатива, још није сасвим узело маха јер се поставља и питање обима, а и тога ко треба да плати рачун за овакве акције које су последица глобализације. Када смо ми у питању, у Србији по још увек ограниченим истраживањима на ову тему, још увек превладава позитиван поглед на ову све брже технолошке и привредне промене. На пример, у још необјављеној аустријијској студији о дигиталној трансформацији у четири подунавске земље (Србији, Бугарској, Румунији, Аустрији) у Србији превладава мишљење да ће радници (овај пут) бити добитници транзиције, тако што ће им нови послови бити лакши. Тако, већина интервјуисаних радника из Србије види технолошке промене као позитивну ствар у секторима у којима се аутоматизација занимања сматра неминовношћу а то су аутомобилска индустрија, финансијски сектор, малопродаја, услуге итд. У том смислу, док год се промене које носи 4. индустријска револуција виде као позитивне, лакше их је промовисати а и спровести.

Конференција The Ресхапинг Work представља тако први догађај на тему платформске економије у региону Источне и Југоисточне Европе и има за циљ да окупи више од 200 академских стручњака, доносилаца одлука, креатора јавних политика, бизнис лидера, платформских радника и представника синдикалних организација из Јужне и Југоисточне Европе, Европске уније и САД. У оквиру конференције биће организован Експо за одабране платформе, бизнисе, стартапове из региона који ће презентовати решења и идеје. Биће организована и изложба радова који ће кроз уметнички израз преиспитати питања платформске економије и њеног утицаја на глобални бизнис, нове пословне моделе и статус појединца у новој економији 21. века.

Новосадска конференција организује се у сарадњи а Факултетом техничких наука, Ректоратом и Културном станицом Свилара у којој ће се организовати уметнички део конференције.

С друге стране, питање перцепције промена је само део одговора на ваше питање: веома је битно да и приватни и јавни сектор схвате да је време за велику радну акцију али овај пут у стицању нових вештина тојест организицацији “масовки” у обукама и тренинзима. Такви осмишљени подухвати допринели би бржем престројавању друштва у нову пост 4. револуцијску реалност, али и бржем економском расту како у новим индустријским гранама, тако и у традиционалним привредним секторима.

И. В.