Актуелни председник САНУ је на почетку свог излагања на конференцији чланова САНУ, на којој су разматрани предлози за кандидате за избор председника, два потпредседника и генералног секретара САНУ, рекао да предлог плана рада навише академске институције у земљи свесно почиње понављањем реченице којом је отворен и претходни предлог.
"Српска академија наука и уметности у великој мери је одређена дефиницијом ''највиша научна и уметничка установа у Србији'', што је као своју одредницу у периоду за нама, радом својих чланова, уверен сам, успела да сачува", рекао је Костић.
Он сматра да Академија треба да настави да несмањеним интензитетом делује у низу идентитетских пројеката, као и да ће њене активности и даље укључивати дугорочан рад на кључним националним пројектима, уз критично праћење актуелног стања превасходно у образовању, науци и уметности.
Посебан нагласак биће, како је рекао, на продубљивању већ постојеће сарадње с међународним и домаћим институцијама, али и на дијалогу с млађим генерацијама.
До 13. марта стигли су следећи предлози: за председника САНУ предложен је Костић, за потпредседника САНУ из Одељења за математику, физику и гео-науке, Одељења хемијских и биолошких наука, Одељења техничких наука и Одељења медицинских наука предложен је академик Зоран В. Поповић, за потпредседника САНУ из Одељења језика и књижевности, Одељења друштвених наука, Одељења историјских наука и Одељења ликовне и музичке уметности предложен је академик Љубомир Максимовић, а за генералног секретара САНУ предложен је академик Марко Анђелковић.
Сви поменути већ обављају функције за које су предложени.
Академик Небојша Лалић образложио је предлоге, подсетивши на висока научна достигнућа предложених академика и на њихов досадашњи рад на челу Академије.
Изборна скупштина на којој ће се бирати руководство САНУ биће одржана у четвртак, 4. априла, у 11 сати.
