ЕВО КАКО СУ МЕДВЕДИ ИЗ БУГОЈНА ЗАСЛУЖНИ ЗА САРАЈЕВСКУ ОЛИМПИЈАДУ Једно пријатељство је решило све

Пре равно четири деценије (од 8. до 19. фебруара 1984.) у Сарајеву  су одржане 14. Зимске олимпијске игре. Град на Миљацки угостио је 1.272 спортиста из 49 земаља који су се такмичили у шест спортова, односно 49 дисциплина.
1
Фото: Ilustarcija pixabay/promo

То је била прва зимска  олимпијада одржана у Источној Европи и у некој од земаља из Покрета несврстаних. А престоница БиХ успела је да добије организацију ЗОИ поред јапанског града Сапороа, те шведских Гетеборга и Фалуна, који су имали идеју да игре заједнички организују. Ипак, иако је Сапоро имао благу предност у првом кругу гласања (33 гласа, Сарајево 31, Гетеборг 10) у другом кругу Сарајлије су победиле Јапанце за три гласа (39:36) и на велику радост целе СФРЈ довеле олимпијаду подно Требевића. Веровали или не, постоје озбиљне индиције да је за то и те како заслужан – лов! И то медведа.

Но, кренимо редом. Познато је да је за многе пасиониране светске ловце посебно задовољство, а и ствар престижа, био  лов у тзв. „Титовим ловиштима“. То су била, наравно, најбогатија ловишта некадашње државе, попут оног у околини Бугојна, где су се могли уловити трофејни медведи. По неким проценама, то је тада био највећи резервоар популације мрких медведа у Европи. Ту је била и ловачка вила „Горица“,  способна да одговори високим стандардима за пријем елитних гостију.  

Фото: Youtube Printscreen

Један од најутицајнијих босанских политичара тога доба беше Бранко Микулић, интелигентан и способан човек, велики љубитељ лова. Захваљујући њему и стручњацима које је ангажовао, сјајно бугојанско ловиште је доведено до врхунца. А Бранко је врло добро знао да лов  није само лов...

Према мишљењу др Данила Тодоровића, бившег директора чувеног ловишта „Јелен“, ловног стручњака и познаваоца ловачких прилика у СФРЈ, Микулићево пријатељство са Хуаном Антониом Самараном вероватно је „погурало“ олимпијаду у Сарајево. Наиме, Самаран је био изузетно утицајан, о чему сведочи чињеница да је чак  21 годину био председник  Међународног олимпијског комитета (1980-2001). Био је и велики ловац. Када је био у посети Југославији,

Микулић га је одвео у лов на медведе у Бугојно. Остало је историја...

Фото: Ilustarcija pixabay

У другом кругу гласања Сарајлије су победиле Јапанце за три гласа (39:36) и довеле олимпијаду подно Требевића. Постоје озбиљне  индиције да је за то и те како  заслужан лов!

У својој књизи „Тито, лов, политика“ др Тодоровић, пријатељ Бранка Микулића, између осталог каже: „Једна од најважнијих ствари које је Микулић решио преко лова била је олимпијада у Сарајеву. То нити желим нити могу да докажем. Оно што сигурно знам јесте да се Микулић преко лова спријатељио са Самараном и то пријатељство је потрајало до краја Бранковог живота. Не могу да тврдим да је олимпијада добијена само због лова, али да је удела у томе имао и лов – то је сигурно. Били су обезбеђени и други критеријуми да се она добије, али су језичак на ваги у односу на конкуренте били Микулић лично, и лов.“

Било како било, Сарајево је постало олимпијски град у коме је Словенац Јуре Франко освојио сребро у велеслалому, прву и једину медаљу за СФРЈ на зимским олимпијадама. Остао је у сећању  легендарни слоган Сарајлија тим поводом: „Волимо Јурека више од бурека!“, те чувени Вучко, маскота олимпијаде, ког је, сасвим могуће, уз помоћ Самарана и захваљујући бугојанским медведима, „уловио“ Бранко Микулић. 

Д. Кнежић

EUR/RSD 117.1277
Најновије вести