ПЕТРОВАРАДИНАЦ МАРКО МЛАДЕНОВИЋ СВЕСТРАНИ ПЕЦАРОШ, ПОСТАВИО ЛИЧНИ РЕКОРД Дунав за верност наградио шараном од 21,5 килограма
Сваки рачун дође на наплату, па је тако пасионирани пецарош, пре свега љубитељ Дунава – Марко Младеновић (46), јуче је награђен за велики ентузијазам и упорност.
Упецао је овај Петроварадинац лични рекорд када су дунавски шарани у питању – примерак од 21,5 килограма!
Једва је Марко дочекао крај ловостаја на омиљену рибу, те се већ у недељу у касним сатима запутио у дивљину Горњег Подунавља.
- Ужелео сам се камповања и риболова, те сам са пријатељем отишао у један тешко приступачан део крај Дунава. Преко реке се налази Копачки рит (Хрватска), нема никога, нема сигнала мобилне телефоније, само звуци природе. Около су њиве, шуме, дивљина: дивље свиње, јелени, шакали, даброви, орлови белорепани, роде... Поред једне шпорне ( нижи камени насип који спречава меандрирање реке), забацио сам три штапа, удице су ишле на седамдесетак метара од обале, на дубину већу од уобичајене за лов шарана – 15 до 20 метара. Мамац је био кукуруз шећерац – укус ванила. Први шаран ког сам упецао тежио је четири и по килограма, нешто касније и други је био као близанац претходног – 4,4 килограма. А онда трећи! По савијању штапа знао сам да је у питању велика риба. Борба је трајала десетак минута, а пријатељ који је био са мном помогао ми је, прихватио га је мередовом. Вага коју сам понео показала је тачно 21,5 килограма, што је највећи дунавски шаран ког сам упецао. По мојој процени, ова дивна риба стара је између 25 и 30 година – у даху прича Петроварадинац, који је овај улов убрзо после овековечења испред објектива вратио у воду, те и то забележио видео – снимком. Лепо је, вели, и вратити рибу, леп је осећај подарити живот дивном рибљем горостасу.
Ноћу шакали крену да завијају, а чопор с друге стране Дунава, из Копачког рита одговара, или обрнуто. Звуци су застрашујући, то ловци најбоље знају. Да се најежиш
Имао је Младеновић у богатој риболовачкој каријери сјаних дунавских шарана: од 20 килограма, 18,3, 17,15 килограма... Не преферира риболов на вештачким језерима и рибњацима, тешко га је од Дунава одвојити. Доживљај дивљине за њега је назаменљив, а како је и ловац, уживао је у блиском сусретима и са дивљом фауном.
Превртање шарана, скокови толстолобика
Уживао је Младеновић, како прича, у фантастичним призорима. Ноћу, док не сване, шарани, попут делфина, крећу да искачу из дунавских таласа, да се преврћу, и тај призор се може видети на свим деловима реке. Нејасно је зашто то раде, а претпоставка је да се, можда, тако ослобађају паразита.
Такође, мноштво толстолобика, када прође брод, некада масовно искаче из воде, што представља интересантан призор.
- Тамо где је наш шатор, у близини се налази мањи чопор шакала. Ноћу крену да завијају, а чопор с друге стране Дунава, из Копачког рита, креће да одговра, или обрнуто, они започну. Звуци су застрашујући, то ловци најбоље знају. Да се најежиш. У једном моменту сам упалио лампу и угледао четири шакала крај аута – каже Марко.
Имао је раније, док је камповао, и блиске сусрете са црном дивљачи.
- Дивље свиње често ноћу прилазе камперима и риболовцима. Врло су интелигентне и знају да ту могу да пронађу остатке хране, кукуруз који пецароши користе као мамац и друге, њима јестиве ствари. Тако сам једне ноћи, након што сам чуо карактеристичне звуке, упалио лампу и видео дивљег вепра и крмачу на свега неколико метара.
Иначе, као ловац, Марко преферира ситну дивљач – зечеве и фазане, а воли и зимски лов лисица. Овога пута, дивљач је била само за гледање и уживање истинског љубитеља природе.
Душан Кнежић