Брнабић је, упитана да прокоментарише став министра културе о додатном опорезивању ријалити програме, и „преписку“ министра Владана Вукосављевића и власника Пинка Жељка Митровића, рекла да ријалити програми нису специфичност за Србију и да постоје у целом свету, где су јако популарни.
То је тренд који постоји у свету. Ријалитије у Србију није увео Жељко Митровић, него Драган Ђилас и то преко телевизије која је била симбол културе и алтернативне сцене, Б92 и изградио кућу Великог брата у Пионирском парку, где треба да се бавимо децом и образовањем, рекла је Брнабић.
Истакла је да су ријалитији ствар регулаторних тела, а не владе и да свако треба да ради свој посао.
Треба да популаризујемо културне и образовне програме, али не можемо да се бавимо програмом приватних телевизија, рекла је премијерка.
Оснивач Савеза за Србију Драга Ђилас критиковао је премијерку Ану Брнабић због тога што је „издала свог министра културе“ и у расправи о ријалити програмима се ставила на страну власника Пинка Жељка Митровића.
Реагујући на изјаву Брнабићеве да је ријалити програме у Србију увео Ђилас, а не Митровић, лидер СЗС је рекао да је поредити Великог брата у којем је, подсетио је, победио професор музике Иван Љуба, са Пинковом Задругом у којој побеђују „разноразне луне и кије“ једнако бесмислено као поредити премијерку Брнабић и немачку канцеларку Ангелу Меркел.
Госпођица Брнабић не испуњава ниједан услов за премијера, што је и сама рекла да није стручна за посао који ради, а што ја тврдим од дана када је октроисана. Издајући свог министра културе који је о ријалитијима рекао оно што свако нормалан у
Србији мисли и ставивши се на страну Жељка Митровића потрошила је и последње зрнце кредибилитета. Ако га је икада и имала, рекао је Ђилас, а наведено је у саопштењу достављеном медијима.
На питање да ли то значи да она не мисли да је идеја о додатном опорезивању добра, Брнабић је рекла да то није питање за њу, јер није ни довољно стручна, нити има довољно података и анализа „за“ и „против“, да би такву одлуку донела.
И министар просвете Младен Шарчевић рекао је да је телевизијама потребно више образовног програма и додао да регулаторна тела и све телевизије са националном фреквенцијом погледају шта су све потписали када су лиценцу добили - а то је образовни програм.
Ја на томе инсистирам, за ово (ријалитије) ме баш брига, рекао је Шарчевић.
Митровић: Вређајте мене, немојте народ
Власник Пинк тв Жељко Митровић упутио је отворено писмо министру културе Владану Вукосавqевићу, поводом његове изјаве да је ријалити програм срамота за медијску сцену у Србији, у којем је каже да му никада није било скроз јасно зашто поједини министри презиру и ниподаштавају сопствени народ.
Митровић подсећа да је „Вукосављевић казао да није рекао да је ово 'народ лудака', али истовремено тврди да народ не треба да гледа ријалити јер то није народ лудака“.
Ето потпуне конфузије. Велика већина народа решила је да гледа ријалити и сад ја морам да питам министра, како се по вама зове народ који вам ништа није скривио али једноставно воли да гледа ту врсту програма, пита Митровић.
Митровић сматра и да, када један министар тако вређа сопствени народ, онда то, како каже, није добар министар али свакако ни добар човек.
Власник Пинк тв је позвао министра Вукосављевића да ако већ треба некога да вређа, вређа њега јер, како каже, ужива у томе када га „нападају незналице и моћници“.
Митровић у писму подсећа да је у журном и нервозном саопштавању Вукосављевића назвао „инквизитором вербалне и телесне порнографије“, те да како тог садржаја на Пинку нема, не искључује, каже, могућност да министар ноћу, а можда и дању на послу, гледа неке друге „плаћене и скрембловане адулт филмове“, за које је мислио да се емитују на његовој тв.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић решио је да стави тачку на полемику са власником Пинка Жељком Митровићем на тему ријалити програма, наводећи да је полемика и иначе била изнуђена, те да се и не може водити цивилизовано ако се друга страна служи лажима и клеветама.
Вукосављевић у саопштењу достављеном медијима каже да је уверен да власник медијске империје треба скрупулозно да користи алате којима располаже и да у јавном простору, када процени да је потребно, дебатује и оштро и јетко ако треба, али да не прелази осетљиву границу личног вређања и клеветања.
Министар каже и да је због функције коју обавља дужан да штити „добро кућно васпитање и моралну узоритост убедљиве већине грађана ове земље“, те додаје да због тога не сме и не жели да одговори власнику Пинка на „једини начин који он може да разуме“.
То, каже, оставља за неку другу прилику и поручује да и даље сматра својом обавезом да се залаже да у програмима са националном фреквенцијом буде што мање садржаја у којима се афирмишу речник са маргине језичког регистра и понашања која се обично сматрају недоличним.
Такве претпоставке не спречавају никога да производи квалитетан и радо гледан забавни програм. Митровић, као искусни медијски посленик, то добро зна и охрабрујем га да своја знања и стечена искуства користи у значајнијој мери на добробит гледалаца, а не на афирмацију неукуса, поручује министар, уз опаску да ће позив власника Пинка на надметање у познавању појединих области културе прихватити „кад се и ако се Митровић за то буде квалификовао, пристојним понашањем и обуздавањем својих искошених нагона, и то у дужем временском периоду“.
Власник Пинка министру поручује да не би ни придавао значај овим, како каже, за Вукосављевића „очаравајућим филмовима за одрасле“ да министар није афирмисао и јавно демонстрирао своју фасцинацију порно индустријом, али и некористећи надлежности да спречи еротску сцену између два Дизнијева лика, Паје Патка и Мики Мауса на изложби скулптура у српском културном центру Паризу под називом „Крај и Почетак“.
