Идеја пројекта била је да се на најједноставнији начин демистификује обољење, да се апстрактни појмови везани за мултиплу склерозу приближе просечном читаоцу, као и да се сам оболели ангажује у борби против ове хроничне и прогресивне болести. Апликација има едукативну улогу и делује кроз три аспекта - као информациона платформа (садржи све важне чињенице у вези ове болести), као алат за самопроцену и праћење прогресије болести (садржи тестове за праћење и процену стања, квиз знања итд), као и систем за складиштење медицинске документације.
- Корисник апликације може изабрати да ли се региструје као оболела особа, члан породице или из неког другог разлога. Наравно, један од највећих изазова приликом креирања дигиталних садржаја који прикупљају осетљиве податке, јесте заштита и сигурно чување података корисника. Захваљујући исказаном сензибилитету, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу омогућила је потребну ИТ инфраструктуру у најмодернијем државном ДАТА центру, мрежну конективност и доступност, заштиту система, као и помоћ и подршку на путу реализације читавог пројекта. – рекла је Драгана Шутовић Илић из Друштва мултипле склерозе Србије на онлине радионици посвећеној представљању прве мобилне апликације "Мој МС свет" за све пацијенте оболеле од мулитпле склерозе.
Апликација „Мој МС Свет“ умногоме ће помоћи пацијентима, јер се тиче свега онога што је потребно да знају о својој болести. Лекари често знају да кажу колико нажао пацијенту може да начини погрешно интерпретирана информација или нетачна информација, што се често дешава када се користе непоуздани канали информисања, у смислу неких форума, група и оно што често у шали кажемо „др гугл“. Из тога разлога је неуролог из Универзитетског Клиничког центра Србије професорка др Јелена Друловић, садржаје у самој апликацији прегледала, исправила, а затим и обогатила, употпунила и учинила јасним просечном читаоцу.
- Едукован пацијент је у предности, јер његово знање утиче на процес лечења у смислу избора терапије у сарадњи са лекаром, односно његово знање утиче на бригу о самом себи, као што је препознавање релапса, прогресије болести, разликовање симптома и знакова, адхеренција на терапију. Ми данас живимо у времену дигитализације и она, чини се, све више постаје неопходни чинилац у свим областима, поготово у здравственој заштити. Све више је софтверских решења, која иду ка томе да побољшају лечење. Овакви трендови су бенефит за пацијенте, а бржа и лакша доступност информација коју нуде овакве технологије ће заиста довести до побољшања квалитета услуга у здравству – објаснила је проф. др Друловић.
Жене чешће оболевају
Мултипла склероза је подмукла болест и од ње у Србији болује око 9.000 људи. Најчешће се јавља између 20. и 40. године живота, али се може манифестовати и у било ком другом животном периоду. Ток болести је непредвидив, а жене обољевају два пута чешће него мушкарци.
Поред едукативног карактера, апликација се може посматрати и кроз аспект алата за самопроцену, односно праћење прогресије болести, што је итекако важан чинилац у животу оболелог. Апликација између осталог садржи и тестове које корисници могу самостално да обаве, уз дата упутства.
Чланица Друштва мултипле склерозе Србије Андреа Ђокић је већ увелико корисник апликације, испробала је све њене могућности и каже да ће јој бити од користи на следећој посети лекару.
- Податке можемо да сачувамо и да се њима враћамо кад год су нам потребни. У календару постоји нотификација, када сте се тестирали, али виде се и сви досадашњи одговори. Врло лако они могу да се упореде на шестомесечном нивоу и да се виде разлике у одговорима. То може да се пријави неурологу, уколико разлике у одговорима постоје, јер то битно олакшава праћење евентуалне прогресије болести. Као пацијент, тако могу јасно да одредим временски оквир у ком се промена догодила. Такође, сву своју документацију сам усликала и унела у апликацију, хронолошким редом. Мислим, да ће ми то бити од користи, не само због хронолошког статуса, већ и због могућности да је документација увек уз мене, доступна у било ком тренутку – каже Ђокић.
Љ. Петровић
