Годишњица искрцавања српске војске на грчко острво Крф биће обележена у среду и четвртак 25. и 26. септембра на плажи Гувија на Крфу и на острву Видо.
Српски и грчки званичници ће сутра положити венце на спомен - плочи у Гувији где се 1916. године, после албанске голготе, искрцала српска војска.
Венци ће бити положени и на спомен плочу Дринске дивизије, а у месту Агиос Матеос биће одата почаст Јанису Јанулису, Грку, на чијој су земљи сахрањивани српски војници, а који из пијетета према погинулима није обрађивао ту земљу ни после ексхумације.
У четвртак 26. септембра на острву Видо биће одржана комемотративна свечаност у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и српских војника код Спомен костурнице и на Морнаричком крсту, а церемонију ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Венци ће бити положени и у ''Плаву гробницу'', на пучини Јонског мора, где је највећи број умрлих српских војника спуштен у море.
У петак 27. септембра у месту Егзоплатнус полагањем венаца биће одата почаст страдалим српским војницима у бици на Кајмакчалану.
Централни скуп поводом обележавања 101. годишњице од пробоја Солунског фронта, једног од најславнијих тренутака српске историје који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, биће одржан у суботу 28.септембра у Солуну, на српском војничком гробљу Зејтинлик.
Венци ће бити положени и на савезничка гробља Француске, Британије, Италије и Русије, а у недељу 29. септембра биће одата почаст страдалима и у Поликастру код Солуна.
Делегација Владе Србије у недељу ће положити венце и на спомен костурницу у месту Удово у Северној Македонији.
Комеморативним скуповима ће присуствовати делегација Владе Србије, званичници Грчке, представници српских удружења који негују традиције ослободилачких ратова Србије, као и студенти Војне и Криминалистичко - полицијске академије из Београда.
Српска војска и народ поцели су повлацење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16 године.
После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлуцила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.
После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, а француска влада је 28. јануара 1916.године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте, док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, а до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено више од 135.000 људи, у Бизерту око 10.000 људи, а на Корзику и у Француску око 5.000 српских војника.
Прво искрцавање српске војске на Крф било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.
На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.
Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.
Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.
