Поред чланова породица и пријатеља погинулих, полагању венаца присуствовали су и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић и руководство РТС-а.
У бомбардовању РТС-а, 23. априла 1999. у 02.06 сати, животе је изгубило 16 радника те медијске куће и, како наводи РТС, то био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем.
Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" је 2000. године саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије, док су челници НАТО-а тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. осуђен је на 10 година затвора, јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измести из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.
У нападу НАТО, у два сата и шест минута после поноћи 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић(27), видео-миксер, Дарко Стоименовски(25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић(39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.
У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.
