То је време које је показало и да смо испунили и визију и мисију оснивача, да о будућности размишљамо утемељени у прошлости, са свешћу да је наша савремена мисија, осим образовног дела и научна и културна дипломатија - рекла је деканица Филозофског факиултета Ивана Живанчевић Секеруш поводом јуче обележеног великог јубилеја ове високсообразовне институције – 65 година од оснивања и толико годиана рада, током којих је овај факултет завршило готово 24.000 студената, од којих су многи не само у Војводини, на важним местима у образовним, институцијама културе и науке, а бројни су и они које је знање, стечено на Филозофском факултету, одвело и у најпрестижније светске компаније.
Поводом јубилеја Филозофског факултета, захвалнице за допринос раду и развоју ове институције добили су новинари „Дневника” Даница Девечерски и Владимир Црњански.
По речима деканице, интересовање за Филозофски факултет је стандарадно добро, јер свакој успешној држави важни су образовни појединци, а друштвено-хуманистичке науке темељ су сваког друштва.
- Наши студенти који се опредељују за психологију, англистику, социјални рад или медијске студије, проналазе место у друштву или га сами стварају.
Честитке Факултету у име Покрајинске владе пренео је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић.
- Овај јубилеј сведочи о томе да је Србија друштво у којем култура има и материјално и духовно значење. И, ма колико да је важно да данас постижемо успехе када су у питању фабрике, путеви, важно је и да креирамо друштво које препознаје квалитет и у вушејезичности, у потреби да човека доживимо и као психолошко и као социјално биће. У том смислу Филозофски факултет је оправадао своје постојање – рекао је Милошевић и додао да ћемо сви бити бољи уз једну овакву институцију и онда када се разликујемо и када сучељавамо мишљења, уз веру да ћемо пре свега бити бољи као друштво.
Помоћник министра просвете, науке и високотехнолошког развоја др Бојан Тубић скупу је пренео честитке ресорног министра Младена Шарчевића, истакавши да ће Филозофски факлтет у Новом Саду наспрам свог досадашњег угледа и постигнућа бити високо постављен у будућим плановима Министарства који се тичу развоја и подршке високом образовању у Србији.
У име домаћина, госте је поздравила председница Савета Факултета, академик Јасмина Грковић Мејџор, истакавши да је Филозофски факултет када је основан, био клица Универзитета у Новом Саду.
- У протеклим деценијама Факултет је растао, данас има 18 одсека и мноштво разнородних студијских програма. Док нови програми настају као одговор на захтеве динамичног времена и прилика у којима живимо, све више кроз интердисциплинарни укрштај, Факултет и даље негује темељне науке које му и оправдавају име. У епоси која настоји да наметне ускосхваћену практичну корист као императив, чиме се и сам појам вредности релативизује, ово није нимало лак задатак. Али, дубоко верујем да у споју универзитетске традиције и савремености лежи будућност Филозофског факултета који није само средишња образовна и научна истраживачка институција у Војводини за низ друштвених и хуманистичких наука, већ је по својој природи и више од тога - простор сусретања и разумавања културних различитости, кроз које слика оног другог из једнодимензионалне представе стварности постаје наш одраз у огледалу - рекла је Јасмина Грковић Мејџор.
Богата историја
Филозофски факултет је основан 1954. године, као и Пољопривредни факултет, и заједно чине језгро из кога ће се шест година касније развити Универзитет у Новом Саду. Факултет се брзо развијао уз свесрдну подршку заједнице и ентузијазам својих запослених. У почетку је имао шест студијских група, а данас има 17 одсека и 20 центара, те велику и драгоцену библиотеку са преко 600.000 библиотечких јединица. На Факултету студира око 5.100 студената и ради 308 наставника и 77 чланова ненаставног особља. Филозофски факултет центар је изврсности за проучавање језика и књижевности који се говоре у Војводини – српског, мађарског, словачког, румунског и русинског. Једини факултет у Србији и један од ретких у свету на коме се студира на пет матерњих језика.
В. Црњански
