Његова мајка Весна Антонић каже како су га у почетку водили код лекара у Београду, али су се брзо одлучили за Клинику за очне болести у КЦВ, због поверења у наше лекаре.
- Чим су рођени Лука и његова сестра близнакиња приметила сам да имају страбизам. Није нам тешко ни на крај света да идемо ако треба. Ћерка је оперисана једном, такође овде у Клиници за очне болести, са три године, а Лука сада има трећу операцију, којом решава вертикалну разрокост. Угао страбизма код Луке се видео на самом рођењу и био је изузетно велики. Са прве две операције решен је скоро цео страбизам и мислимо да је трећа срећа - казала је Весна Антонић.
Шеф одсека за страбизам и слабовидост Клинике за очне болести у Клиничком центру Војводине др Софија Болиновска каже да код Луке страбизам није могао да се реши једном операцијом, јер је био велики угао.
- Што се раније оперише, боље се остварује сарадња два ока после операције, јер лакше добија функционалан вид. Страбизам, односно разрокост, је сензомоторна аномалија, где видне осовине не стоје паралелно и где слике са оба ока не могу да се стопе у једну у видној кори мозга. То је моторни поремећај којим су захваћени очни мишићи, покретачи очне јабучице, као и сензорни поремећај, где у видној кори мозга није развијен бинокуларни вид, такозвани 3Д - објашњава др Болиновска
Због лечења и операције страбизма у Клинички центар долазе пацијенти из целе Војводине и Србије, а др Болиновска каже да се ове операције осим у КЦВ изводе још у државним здравственим установама у Општој болници Сремска Митровица, на ВМА, у Клиничком центру Србије и Клиничком центру у Нишу.
- Годишње у просеку обавим више од 100 операција страбизма, а за 15 година оперисала сам више од 1.500 очију, углавном код деце, али и све више код одраслих. Најчешће се оперишу деца у предшколском узрасту, а један од најмлађих пацијената је био управо Лука, који је први пут оперисан 2009. године - испричала је др Болиновска.
Узроци настанка поремећаја су различити и често је то генетски фактор, а ово је и једна од десет најчешћих наследних болести у медицини. Узрок су и рефракционе аномалије и то кратковидост, далековидост и астигматизам, неке болести ока, неуролошке, ендокринолошке и интернистичке болести и други разлози. Према неким новим проценама, од четири до осам одсто светске популације има страбизам.
- Основна подела страбизма је на конкомитантни и паралитички. У првом случају видне осовине не стоје паралелно, али заузимају исти међусобни угао у свим дијагностичким правцима погледа, док паралитички настаје парезом или одузетошћу једног или више мишића, са углом највећим у правцу функције одузетог мишића. Свако око има шест спољашњих мишића, покретача очне јабучице, и то четири права и два коса, који делују синхроно и померају се паралелно. Ти мишићи добијају импулсе из видне коре мозга. Ако постоји поремећај на нивоу мозга, нервних путева између мозга и ока или поремећај у инервацији и грађи мишића, онда долази до појаве разрокости - објашњава др Болиновска.
Страбизам се најчешће јавља између прве и четврте године, а неретко се види и одмах по рођењу. Бинокуларни вид као највиши степен функционалног вида, почиње да се развија после трећег месеца живота. Његов развој завршава се до седме године живота, према последњим истраживањима најкасније до десете године.
- Конзервативно лечење подразумева ношење наочара, фластера, ортоптичке вежбе. Фластерима се лечи слабовидост, јер сваки други пацијент који има страбизам је слабовид. Циљ овог лечења је да се постигне приближно једнака видна оштрина на оба ока, чиме се доприноси успеху операције - објашњава др Болиновска и додаје како је терапија фластерима основна у лечењу слабовидости.
Хирургија помаже и одраслима
- У већини случајева код одраслих то није функционална операција, јер је мозак већ учврстио патолошке односе у сарадњи два ока, али је и тада потребна операција, јер се њоме постиже естетска корекција, а велики је и психолошки, као и социоекономски опоравак. Одрасли се обично плаше дуплих слика, али је тај страх безразложан, јер се дупле слике јављају ретко и могу да трају од неколико дана до једног месеца, када нестану – објашњава др Софија Болиновска.
Код наследог страбизма, родитељи се обично јаве у првим месецима и добро је да се уради операција до друге године, како би се развио 3Д вид, чиме се обезбеђује функционалност, а истовремено се постиже естетска компонента. Углавном је циљ да се једном операцијом реши страбизам, али некад се планирају два, па чак и три захвата. Након операције, шест месеци је довољно да се види да ли је заостао неки угао разрокости. Операцијом страбизма слабимо или јачамо мишиће, померамо их, расецамо или се одсеца део мишића, или премешта на хватиште других мишића. Бежање или отклон ока може да буде ка носу или у поље, а ређе вертикално, горе и доле. Хируршким лечењем очи се доводе у паралелан положај и остварују нормалну сарадњу.
- Ово је данас једнодневна хирургија и пацијент већ након неколико сати иде кући без завоја. Интервенција се изводи у општој анестезији и траје од пола сата, до два сата, зависно од тежине захвата. Пацијенти после операције добијају антибиотску терапију, капи и масти, а потпун опоравак је након две или три седмице. Већ после две недеље деца могу у вртић или школу, а одрасли могу да раде након седам дана. Компликације су јако ретке - објашњава др Болиновска
Љубица Петровић
