Ови светитељи Божји су били клирици при патријарху Цариградском Павлу у време цара Констанција.
По смрти великог цара Константина јерес Аријева, која дотле беше пригушена, опет оживе и поче узимати маха.
Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси.
На двору царевом беху два утицајна великаша, Јевсевије и Филип, обојица ватрени Аријанци, гласи прича.
Њиховим утицајем патријарх Павле би збачен с престола и протеран у Јерменију, где га Аријанци удавише, а престо патријарашки заузе злочестиви Македоније.
У то време, када Православље имаше да води две љуте борбе, против незнабожаца и против јеретика, Маркијан и Мартирије, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље.
Маркијан беше чтец, а Мартирије ипођакон при саборној цркви, и под патријархом Павлом беху патријархови писари.
Аријанци покушаше најпре да их потплате, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: "Господе, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас, бити причасницима живота вечнога, Ти животе наш!" Тада подклонише главе свете под мач, и бише посечени, 355. год.
На њиховим чудотворним моштима касније је подигао цркву у њихово име св. Јован Златоуст.
На овај дан, изговорите молитву: "Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе, Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: њиховим молитвама спаси душе наше."
