Међутим, некада овај кашаљ може да буде симптом плућне фиброзе, веома тешке болести, која лековима може да се успори, али не и да се излечи. Управо зато што се симптоми приписују другим болестима, до дијагнозе некада прође и више година. Славко Радовановић из Удружења пацијената Србије са плућном фиброзом каже како временом и напредовањем болести пацијенти морају да користе концентратор, апарат уз помоћ којег удишу ваздух обогаћен кисеоником, некада и 24 часа дневно.
„Плућна фиброза је изузетно неугодна болест, током које се стварају ожиљци на плућима, због њих су плућа све мање покретна, пропадају алвеоле, смањује се капацитет плућа и засићеност кисеоником. Пошто плућа пропадају, развијају се и друге плућне болести, ремети се архитектура плућа, али и рад срца, јер десна комора више „пумпа“, па долази и до плућне хипертензије. Плућна фиброза је коктел многих болести”, казао је Радовановић.
У Удружењу су приметили да је многим пацијентима дијагноза плућне фиброзе потврђена након што су имали корону, те Радовановић каже како ће вероватно ускоро имати још чланова. Сада их је 30-ак и сви су из Војводине, а када су основали удружење, пре три године, имали су петоро чланова. Многи пацијенти су у међувремену и умрли, па се Радовановић плаши да ће брзо број умрлих премашити број живих чланова.
Узрок ове болести је непознат, а Радовановић каже како могу да оболи пољопривредници, људи који гаје гљиве, они који раде у каменолому, у прашини. Може да буде и генетског порекла, а сматра се и да рефлукс, односно појава киселине у желуцу, такође може да утиче на њен настанак, јер се удише киселина која се подиже из желуца.
„Први симптом болести је сув кашаљ који траје месецима. Тако је и било и код мене, што сам приписивао алергији. Након дуготрајног испитања на алергене, дошао је на ред РТГ и ЦТ и ту се показала фиброза. Постоји више стотина плућних болести и то је разлог што се изгуби много времена док се дође до дијагнозе, а фиброза је ретка болест. Многим људима прође и више година док добију дијагнозу”, испричао је Радовановић.
Сви пацијенти из Војводине лече се у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, а Радовановић сматра да је лечење у овој установи добро и да су лекари едуковани и посвећени. Објашњава да постоје два леказа ову болест и они се дају у зависности од фазе болести. Каже да је терапије фиброзе свуда иста, те наводи како је он ишао на контролни преглед у Будимпешту, те је видео да њихови лекари лече ову болест исто као и наши стручњаци и да су протоколи лечења исти у целом свету. Објашњава да се на сваких шест месеци раде контролни прегледи, да се лекови добијају за месец дана. Напомиње да пацијенти без проблема добијају и концентраторе о трошку РФЗО.
„Прогнозе су да се од постављања дијагнозе живи три до пет година, међутим имамо примере да људи живе и по 15, 20 година. Мени је дијагноза постављена пре пет година и радим све нормално као и пре болести. Оболевају углавном старији од 50 година и то претежно мушкарци, мада ми међу члановима имамо и људе који имају 35, 36 година. Лекари препоручују пацијентима да јачају плућа, раде вежбе дисања, да покушају да живе у средини где нема загађења, да избегавају напоре. Међутим, препорука је свима да буду физички активни, како би плућа радила, да се дише пуним плућима, јер је то неопходно за еластицитет плућа. Зато је добро некад се и задихати”, напомиње Радовановић.
Радовановић је напоменуо да ће Удружење имати скуп сутра у 10 сати у Амфитеатру Института за плућне болести Војводине. Скупу ће, како је најављено, присуствовати лекари из наше земље, али и из иностранства, а доћи ће и пацијенти. Сматра да је упознавање пацијената значајна психолошка подршка оболелима, јер ће моћи да разговарају са људима који имају исте тегобе. Радовановић је казао и да је у току клиничко испитивање једног новог лека за плућну фиброзу, те да је у испитивање укључен и Институт за плућне болести у Сремској Каменици, где један пацијент добија тај лек.
Љ. Петровић
