Како је планирано, меморијални комплекс на простору на којем је у Другом светском рату направљена импровизована писта са које су евакуисани за Италију савезнички пилоти у акцији авијације САД у сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића Драже, биће изграђен у облику стилизованог авиона, писта ће бити дужине 650 метара, са око 60 метара ширине, а за изградњу задужено је Министарство саобраћаја, грађевине и инфраструктуре.
Машине су ту, а Прањанци, као и мештаних околних села очекују да према најавама до почетка септембра аеродром буде завршен.
„Из 10 села прањанског краја, када су чули да се аеродром гради, људи су звали да понуде помоћ, као што су радили и пре 76 година. У тим временима људи из 10 села је учествовало у изградњи импровизоване писте и потомци тих људи и дан данас зову да питају да ли нешто може да се уради јер ипак је то историја Србије, а посебно нашег, прањанског краја“, пренео је за Тањуг председник Месне заједнице Прањани Радован Веселиновић.
У следећих годину дана очекује се и завршетак радова на пратећим објектима, а како је навео Веселиновић, у музеју ће посетиоци моћи да виде сачуване делове авиона, али и одеће коју су амерички пилоти оставили, а њихови спасиоци до данашњег дана сачували.
Мисија Халијард, у Србији позната под називом Ваздушни мост, позната је и као једна од највећих операција спасавања оборених америчких и савезничких ваздухопловаца икада, а спашавање је организовано од августа до децембра 1944. године, са писта направљених у руралним деловима окупиране Србије.
Пилоти су евакуисани из Прањана, захваљујући несебичној подршци српског народа, који се бринуо о ваздухопловцима месецима пре тога и изградио писту како би омогућио њихово спасавање.
Прањанци су се, како прича Веселиновић, пре 76 година месецима старали о пилотима, „своју чељад нису у то време могли да прехране, али су од својих уста и уста своје деце одвајали за те пилоте“.
„Сиротиња је месецима држала пилоте, крила их и од своје деце одвајала како би они преживели. Српски сељак је на тај начин успео да спаси америчке пилоте“, додаје Веселиновић.
Од својих предака Веселиновић је чуо да су људи, како би изградили импровизовану писту, довлачили камен из реке која је од тог места удаљена пет, шест километара и то кравама, воловима.
„То је била градња која је трајала месецима, а било је тешко урадити јер и стока је у то време била неухрањена, општа мука, међутим они су то урадили за пар месеци и по причи предака врзину коров су посекли и ставили са две стране импровизоване писте да би авијатичари из Италије који су ноћу слетали могли да виде писту и да безбедно слећу. Авијатичари из Америке који су долазили рекли су нам да је то невероватно и одушевљени су тиме“, прича Веселиновић.
Сваке године долазе и потомци пилота из САД, а у Прањане дођу, како прича Веселиновић, са планом да остану два, три дана, али остају и по 15, 20 дана.
„Када крећу одавде, осећају се, како сами кажу, као да одлазе од своје куће. То је невероватно, некаква неразумљива веза постоји“, прича Веселиновић.
За месец дана, народ овог краја напокон ће добити оно што су годинама уназад очекивали, а аеродром на који ће моћи да слећу мањи авиони са до десетак путника пуно ће значити и за туризам, како каже Веселиновић, краја Милоша Обреновића, препуног зеленила, историјских догађаја, као и лепих манифестација попут Сабора виолине, који је само прошле године када је по први пут одржан посетило 50.000 људи за три дана.
„Надамо се да ћемо добијањем аеродрома још туризам унапредити и да ће долазити људи из европских земаља, да виде шта се дешавало у Прањанима пре 76 година, али и шта се данас дешава“, наводи Веселиновић.
