Професор са Харварда Кајл Харпер (унивезитет Оклахома) говориће на тему "Дунавска граница и балканска револуција у римском Царству: како ДНК И археологија осветљавају циклусе кризе И рестаурације у касној антици". Свечано потпистивање уговора о сарадњи са Харвардом обавиће се 8. јуна у Министарству науке. Истраживање древне ДНК на узорцима са Виминацијума у сарадњи са лабораторијом Дејвид Рајх Харвардовог медицинског факултета је почело 2018. године када је са археолошког налазишта Виминацијум послато око 50 узорака који потичу из римског периода (I-IV век н.е.). Том приликом је и одржано предавање у свечаној сали САНУ кода је говорио један од наших сарадника у истраживању, проф. Карлес Лалуеза Фокс са Института за Еволутивну биологију у Барцелони који је указао на значај спровођења ДНК анализа на узорцима који потичу са археолошких налазишта.
Тада је и направљен споразум о сарадњи између Археолошког института у Београду, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Института за еволутивну биологију у Барцелони, као и Лабораторије Дејвид Рајх са Харварда којом руководи истоимени генетичар. Резултати истраживања су дали одговоре на многа питања. Пре свега о структури становништва Виминацијума из римског периода које је било космополитско. У великом броју је становништво било локалног, старобалканског порекла, док је значајан уплив људи био са просотора Анадолије. У мањој мери је становништво потицало са афричког континента, односно са његовог источног И северног тла.
Овим истраживањем смо добили прве податке изведене из анализа древне ДНК који нам говоре о становништву Балкана током римског периода. Комплексност овог питања је отворила нове могућности за сардњу И као резултат тога смо одлучили да је наставимо са наведеним институцијама. Пре свега, научни потенцијал Виминацијума је огроман када су оваква истраживања у питању јер је током археолошких ископавања истражено преко 14000 гробова и преко 20000 скелета. Из тог разлога, у току је потписивање новог уговора о академској сарадњи између Археолошког института и лабораторијом Дејвид Рајх, на основу које ће бити реализован највећи ДНК пројекат до сада у светским размерама, каже др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института у Београду. Истраживање ће бити мултидисциплинарног типа И укључиће стучњаке из области генетике, археологије, историје, антропологије, лингвистике. На овај начин ћемо добити јаснију слику о становништву Балкана током првог миленијума наше ере и то се може добити само истраживањем великог броја узорака који ће ићи до 1000-наводи др Миомир Кораћ дугогодишњи директор Археолошког института и руководилац пројекта Виминацијум-римски град И војни логор. Претходним, антрополошким И археолошким истраживањима смо дошли до резултата да су се на овом подручју многе популације смењивале у прошлости, али да је одувек постојао континуитет живљења на Виминацијуму И то од периода праисторије па све до касног средњег века. Свакако да ће даље анализе покушати да дају и прецизније одговоре по питању миграција, и који су то људи долазили на овај простор из различитих делова Европе.
На самом крају, добијени резултати се пореде са ДНК профилом савременог становништва који су добијени анализама, а које су урађене у лабораторији за ДНК на Биолошком факултету којом руководи проф. Душан Кецкаревић. Како каже проф. Миодраг Грбић, савремена популација у Србији сарџи како словенске тако и гене старобалканских људи. На те резултате се надовезао проф. Жељко Томановић, дописни члан САНУ, који истиче да су Словени на ове просторе дошли највероватније са подручја данашње Русије или Украјине.
