"Тражићу данас мишљење од надлежног покрајинског секретаријата за образовање, од надлежне државне секретарке у Министарству просвете, од сектора за основно образовање и свих релевантних људи. Тек тада ћу моћи да кажем ''да погрешио је тај и тај или нико није погрешио“, рекао је Шарчевић новинарима у Београду.
Он је појаснио да је процедура таква да се у свакој мешовитој средини родитељи изјашњавају на ком ће језику деца да слушају наставу."Покрајински секретаријат је дужан да уради свој део посла у Руском Крстуру, а добио сам информацију да директорка у школи спроводи анкете. До нас није дошао никакав захтев", објаснио је министар.
Он каже да се ситуације као што је у Руском Крстуру решавају на више начина, а један од њих је да уколико у суседном месту постоји настава на српском језику да деца иду тамо у школу.
"Нелогично је да ви дете, које живи као мањина у једном месту које је русинско, а јесте држава Србија, изолујете у школи. Сада имате могућност да то дете или двоје деце водите у другу школу где је настава на српском", рекао је Шарчевић.Медији су пренели да деца у Руском Крстуру код Куле у Основној и средњој школи "Петро Кузмјак" наставу похађају на језику већинског народа - Русина.
На то је реаговао председник Одбора за стандардизацију српског језика др Срето Танасић који каже да ако у школи постоји и једно српско дете оно треба да има наставу на српском, матерњем језику.
Медији преносе да родитељи српске деце у Руском Крстуру наводе да су писали петицију да се у школи отвори српско одељење за основце, док руководство школе "Петро Кузмјак" тврди да су спроводили анкете међу родитељима да ли желе да им деца наставу слушају на русинском или српском и да нико никада није заокружио - српски. Поједини родитељи тврде да никада нису анкетирани.
