А када се нешто јако воли, онда се то и оствари, па су Савићи после неколико година тражења нашли своје парче раја у горњомилановачком селу Калиманићи, где су кренули да се куће испочетка.
- Овде, где се сада налази кућа коју правимо, у доњем сутерену налазила се штала коју смо ми срушили, поднели смо захтев за грађевинску дозволу коју смо добили и онда смо кренули сопственим рукама да зидамо све ово - казао је за РИНУ, сада већ милановчанин Раде.
Али, прелазак из града у село није свако доживео на исти начин, међутим Савићи кажу да се на добро брзо навикнеш, па се сада сви осећају као да су ту одувек и живели.
- Деца су нас подржала, иако нису били потпуно сигурни у то, јер је то за њих била све нека неизвесност. Ми смо их припремали временом, како смо тражили имање они су све више били одушевљени. Када се све то реализовало, неки су прихватили са одушевљењем, али ипак како је време протицало није им било лако - прича супруга Анка.
Њихов син Никола, након доласка на пропланке села Калиманићи увидео је све предности живота на селу.
- Неколико месеци мени је требало да се навикнем на нову околину, друштво, рад на селу, али сада када сам се уклопио, супер ми је за разлику да сам остао у Београду - истиче Никола Савић.
С обзиром да се сви најмлађи Савићи баве коњичким спортом, решили су да у свом новом окружењу отворе школу јахања. Врло брзо за њих се прочуло, па су за кратко време стигли и први полазници.
- У школи јахања прво се учи како савладати страх и да се коњ не уплаши, затим кас и галоп. Ко све то савлада може да крене на теренско јахање, што буди и највеће емоције код јахача - закључио је Василије Савић.
Савићи су донели одлуку, остају у Калиманићима са својим коњима јер су овде направили причу за будућност.
(РИНА)
