СОКОЛОМ ЗА СОКОЛА: Србијавоз покреће кампању за заштиту степског сокола у Србији

На иницијативу компаније „Србијавоз“, јуче је у железничкој станици Београд Центар симболично обележен почетак кампање „Соколом за сокола“. Током трајања кампање, чији је главни циљ заштита и очување степског сокола (Falco cherrug), од сваке купљене карте у возу „Соко“ биће одвајан 1 динар за куповину и постављање вештачких гнезда, као и за чишћење дела станишта степског сокола у општини Алибунар.
1
Фото: Промо Србијавоз

Догађају су присуствовали министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић и партнери пројекта: представници Покрајинског завода за заштиту природе, „Електромреже Србије“, општине Алибунар и Удружења „Млади истраживачи Србије“. Они су купили прве возне карте којима ће се у наредним месецима прикупљати потребна средства, чиме је и званично отпочела кампања која ће трајати од 1. децембра до маја 2024. године, а посебна атракција било је присуство примерка степског сокола и јединствена прилика за многе да се изблиза упознају са овом фасцинантном птицом.

- Данас смо у друштву ове велелепне птице, сокола, који је постао симбол „Србијавоза“ и свих оних који се возе брзим возом између Београда и Новог Сада, а убрзо и до Суботице, и надамо се и других делова наше земље. Србија заузима само 2 одсто европског континента, али у прелепој природи наше земље заступљена је већина екосистема Европе, чак 74 одсто фауне птица Европе. Због тога смо свесни одговорности очувања биодиверзитета и очувања станишта за ретке врсте и ово је један конкретан пример како заједничким удруживањем више институција можемо да допринесемо овом циљу. Енергетика и заштита животне средине, а самим тим и флоре и фауне, нераскидиво су повезане и не можемо да развијамо наш енергетски систем уколико озбиљно и одговорно не подижемо еколошке стандарде. Ова друштвено одговорна акција пре свега представља корак даље ка очувању наше природне баштине и подсећа нас на важност хармоничног суживота између човека, животиња и птица. Надам се да ће послужити као добар пример и другима како у сектору енергетике, тако и у широј заједници, да препознају своју одговорност према природи и да ураде нешто у ту сврху - рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије.

Фото: Промо Србијавоз

В.Д. директора „Србијавоза“, Иван Булајић нагласио је да су у „Србијавозу“ поносни што су у прилици да помогну очувању и опоравку степског сокола у нашој земљи.

- „Србијавоз“ као друштвено одговорна компанија посебну пажњу поклања заштити природе. Када смо сазнали да се гнезда степског сокола налазе на далеководима који прате пругу Београд-Нови Сад којом саобраћа воз “Соко“, идеја о његовој заштити се готово сама наметнула. У току трајања кампање, „Соколом за сокола”, од прикупљених средстава купићемо и поставити 10 гнезда, а на пролеће планирамо и чишћење њиховог станишта. Посебну захвалност дугујемо нашим партнерима који су подржали овај пројекат, а унапред се захваљујемо нашим путницима јер верујемо да ћемо само заједничким снагама у скорој будућности имати више младунаца ове јединствене птице. Нека наших соколова буде још више: како возова тако и птица – рекао је Иван Булајић, в.д. директора „Србијавоза“.

Фото: Промо Србијавоз

Регистровано само 50 парова ове угрожене врсте

У Србији је регистровано свега око 50 парова ове критично угрожене и строго заштићене врсте, а њена популација махом живи у Војводини. Због тога су се кампањи прикључили стручњаци Покрајинског завода за заштиту природе, који су годинама уназад носиоци бројних научних пројеката очувања и праћења ове јединствене врсте птица како код нас тако и у свету.

- Степски соко, изузетно вредна, ретка и глобално угрожена врста, у последњих двадесетак година, је у посебном фокусу Покрајинског завода за заштиту природе. Овој највећој врсти соколова у Србији прети опасност од непосредног изумирања, јер иако је успео да се прилагоди животу међу ораницама, појавио се нови проблем – недостатак гнездилишта. Степски соко не прави сопствена гнезда, већ их у природи преотима од других птица. Тако је и населио висока и истурена места као што су далеководи. Због тога ће се пројектом „Соколом за сокола“ постављати посебно дизајнирана вештачка гнезда на далеководима, која су се у пракси већ одлично показала. Она ће се, постављати на повољним стаништима за степског сокола, пре свега дуж трасе брзе пруге Београд-Нови Сад, којом саобраћа његов имењак. Покрајински завод за заштиту природе, заједно са осталим партнерима на пројекту, очекује да ће захваљујући овом пројекту степски соко и даље летети небом изнад Србије и бити симбол очувања биолошке разноврсности и добре међусекторске сарадње – изјавио је Станко Косовац, помоћник директора Покрајинског завода за заштиту природе.

Фото: Промо Србијавоз

Косовац се овом приликом захвалио и соколарима Тибору Бузи и Марку Маравићу који су обезбедили да и соко буде на овом догађају.

„Електромрежа Србије“ је изузетно посвећена заштити животне средине, а једна од значајних активности управо је заштита птица.

- Наши дугогодишњи партнери у овој области су Републички и Покрајински завод за заштиту природе, као и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са партнерима у пројектима пратимо светска достигнућа у области заштите птица, а значајне информације, искуства са терена добијамо и од наших колега из преносних система у Европи. У Војводини смо до сада поставили 200 вештачких гнезда у циљу очувања степског сокола, која су у потпуности дизајнирана према потребама птица, односно њиховом несметаном уласку, боравку и изласку из гнезда – рекла је Јелена Матејић, генерална директорка „Електромрежа Србије“.

Као важан део пројекта најављено и чишћење дела станишта степског сокола, које се налази на територији општине Алибунар, а које ће бити реализовано у сарадњи са Удружењем „Млади истраживачи Србије“.

- Алибунар је друштвено одговорна локална самоуправа која води рачуна о заштити животне средине и заштити станишта биљака и животиња. У реализацији овог пројекта општина Алибунар ће пружити пуну подршку у спровођењу акција чићшћења дела станишта степског сокола која се налазе на њеној територији. Ако желимо да природу сачувамо за неке будуће генерације, као друштво се морамо озбиљно посветити њеној заштити и унапређењу. Овај пројекат значи много за општину Алибунар – изјавио је Александар Сивери, председник Скупштине општине Алибунар.

EUR/RSD 117.0389
Најновије вести