О тим су темамам разговарали министар заштите животне средине Горан Триван, његове колеге из РС Сребренка Голић и из Црне Горе Павле Радуловић, те представници општина Рудо, Вишеград, Бјело Поље, Прибој, Беране и Ново Горажде и директори хидроелектарана Бајина Башта и Вишеград.
Домаћин сусрета, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је да је за решавање тих проблема неопходна координирана акција три министарстава - РС, Србије и Црне Горе, како би се пружила подршка општинама које се са тим проблемима суочавају. Она је предложила мапирање проблема и постављање мрежа, тзв "ланчаница" на нивоу општина, како би се на адекватан начин отпад сакупљао и санирало тренутно стање на реци Лим, у сарадњи са комуналним предузећима.
Министар Триван је нагласио да је један од проблема са којима се Србија суочава постојање дивљх депонија, којих тренутно има преко 4.500, и да се оне у већини случајева налазе на обалама река и језера, али је напоменуо да постоји регистар тих депонија и да ће Србија темељно радити на решавању овог проблема.
"Од изузетног је значаја да се подигне свест грађана о штети коју својим деловањем проузрокују и да се увођењем видео надзора при дивљим депонијама, попут оног који већ постоји у оквиру националног парка Ðердап, решимо тог проблема", нагласио је Триван.
Додао је да је неопходно да се помогне и пружи сва могућа помоћ локалним самоуправама при решавању овог проблема, наглашавајући пре свега подршку у изради пројектно-техничке документације, на чему Министарство заштите животне средине Србије увелико ради.
Министар је подсетио и на значај укључивања невладиног сектора, као и медија у сам процес решавања овог значајног питања и најавио организовање јавних акција широм Србије.
Министар одрживог развоја и туризма Црне Горе Павле Радуловић захвалио је домаћинима на позиву и указао на значај овог питања и његовог прекограничног координираног решавања и истакао да Црна Гора издваја значајна средства за санирање отпада, као и да ефикасно ради на питањима забране пластичних кеса, као и увођења кауција за ПЕТ амбалаже на територији целе државе.
Такође је предложио да је потребно на нивоу три министарства формулисати санитарне сече стабала које угрожавају рад ХЕ, како би се проценат дрвног отпада при реци Тара свео на минимум.
Недељко Перишић, директор Хидроелектране на Дрини присутнима је указао на податак да се на годишњем нивоу сакупи од шест до осам хиљада кубних метара плутајућег отпада, од чега је преко 70 одсто дрвни отпад, а 20 одсто амбалажни, као и да самом реком Лим долази 45 одсто укупног плутајућег отпада, док је у случају реке Таре тај проценат нешто мањи, (40одсто).
Трошкови санирања поменутог отпада су између 100 и 150 хиљада еура на годишњем нивоу.
На састанку је договорено формирање мешовитих стручних комисија чији ће циљ бити да идентификују стање загађења и да утврде количине и врсте отпада, те неопходна финансијска средства за решавање тих питања.
Министри су обишли локацију на којој се скупља плутајући отпад на Дрини, у околини хидроелектране Вишеград.
