Тим научника са Универзитета у Крагујевцу и Београду ће, током наредне три године, доћи до иновативног лека који ће узроковати разградњу HDAC4 у протеозомима и тиме успорити или у потпуности зауставити деградацију мишића код СМА.
Вођа тима др Милан Младеновић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу наводи да је окупљен тим састављен од биохемичара, генетичара и органских хемичара, ескперата у својим областима.
- Наш концепт истраживања замишљен је, не да вршимо хемијске модификације хумане ДНК и тиме подстакнемо стварање SMN протеина (приступ који се показао неефикасним), већ да покушамо да инактивирамо протеине који окружују ДНК, такозване епигенетске протеине и тиме индиректно утичемо на даље одвијање болести - наводи професор Младеновић.
- Наш допринос епигенетици биће и кроз примену вештачке интелигенције за дизајн епигенетских лекова, тиме пратећи најсавременије трендове у хемији, фармацији и медицини. На крају ће дизајнирани молекули бити хемијски синтетисани и фармаколошки испитани, са надом да ћемо развити изузетно ефикасне лекове у борби против СМА.
Победнички тим
Поред професора Младеновића, руководиоца пројекта у тиму су др Невена Томашевић, такође са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, надлежна за истраживања на нивоу епигенетских протеина, др Сања Матић са Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу, експерт у области генотоксикологије и имунобиологије, која ће спровести имунолошка и истраживања на ескперименталним животињама. Такође, део екипе су и др Владимир Савић и његов тим са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, који чине др Милена Симић, др Гордана Тасић и др Предраг Јовановић, експерти у области органске синтезе који ће и синтетисати дизајнирање лекове.
Он истиче да је постојећи лек золгенсма генетска терапија, односно део генетског материјала једног за нас безопасног аденовируса, који када се унесе у хумани генетски материјал треба да стимулише поновно стварање SMN протеина. На сличан начин функционишу и бројне вакцине против других болести које се годинама употребљавју у медицини. Ипак, припрема таквог лека и сам процес давања терапије је јако скуп и износи 2,125 милиона америчких долара по терапији.
- Као што сам већ наговестио, лекови које ћемо развијати неће утицати на ДНК већ на протеине који окружују ДНК бебе - објашњава професор Младеновић. - Након прегледа научне литературе, установили смо да би симптоми СМА могли бити значајно, ако не и у потпуности ублажени ако би се активност једног епигенетског протеина који се назива хистон деацетилаза 4, скраћено HDAC4, потпуно искључила. Наиме, HDAC4 у мишићима стимулише друге протеине да доприносе одумирању мишића код СМА. Управо је начин на који бисмо искључили активност HDAC4 јединствен у лечењу СМА и до сада није тестиран.
Пројекат SMAIPROTACs развиће посебне лекове користећи такозвану PROTAC технологију, који ће бити способни да лоцирају протеин HDAC4 у ћелији и да га једноставно преместе у њене посебне делове, који се називају протеозоми, где ће се извршити нарушавање структуре HDAC4 , а самим тим и активности. Након циљане деградације HDAC4, привремено би се (до биосинтезе нове количине протеина) успорило напредовање СМА. Наши научници су мишљења да би PROTAC молекули били јако бенефитни пре, током и након терапије са леком Золгенсма и да би у многоме убрзали опоравак од СМА.
- Циљ је да применом вештачке интелигенције на рационалан начин развијемо свега пар PROTAC молекула који ће проћи све фазе лабораторијских и клиничких испитивања и користити као лекови - наводи вођа тима. - Суштина је да се рационално користе екпериментални ресурси и развију само лекови који ће имати реалне изгледе у борби против СМА.
Иновативни лекови биће знатно јефтинији од лека Золгенсма, пре свега јер се ради о молекулима чија ће хемијска синтеза и фармаколошка евалуација бити релативно јефтина и доступна.
- Пут до званичне регистрације наших иновативних лекова и одобравања за употребу код деце најмањег узраста биће дуг и мериће се годинама, јер ће обухватити четири фазе клиничких испитивања које пролази сваки лек - каже проферсор Младеновић. - Ипак, PROTAC лекови проистекли из пројекта SMAIPROTACs који буду одобрени за употребу код одојчади моћи ће да се аплицирају од најранијег узраста након дијагностиковања СМА јер биосинтеза ензима HDAC4 започиње још у задњем триместру трудноће. Самим тим, чим се дијагностикује СМА, моћи ћемо да смањимо ниво HDAC4 протеина у телу детета.
Дневник, Новости
