На првенству је учествовало више од 80 такмичара из преко десет земаља, а Срђан је освојио треће место у дисциплини згибова.
– Имам 26 година, а street workout-ом активно се бавим пет година. Још од почетка средње школе сам рекреативно, ради себе и свог здравља, радио основне вежбе из стреет њоркоут-а, као што су згибови, склекови, пропадања… Током средњошколских дана тренирао сам џудо. То је трајало годину дана. Међутим, због повреде руке морао сам да престанем и са тренинзима и са вежбама – прича Срђан Милошевић за “Дневник”.
Наш саговорник признаје да је у то време његово самопоуздање опало. Почео је да практикује лоше животне навике, па се и након опоравка није физички активирао скоро више од две године.
– Сви знамо за тај осећај и свако од нас има неку своју причу. Али, за време тог периода сам, претражујући по интернету, видео колико је стреет њоркоут као спорт напредовао, као и људи који се њиме баве, како у извођењу различитих вежби, тако и у физичком изгледу. Тада сам себи рекао да одмах почињем активно да се бавим овим спортом – присећа се Срђан.
Како су расли резултати и успеси на тренинзима, тако су расли и његово самопоуздање и резултати на другим пољима.
– Ожењен сам женом која се такође бави спортом и иза себе има бројне успехе. Имамо дивну ћерку од 13 месеци и оне су моја највећа подршка. Поред породице, која ми је на првом месту, затим посла и других обавеза, сваки дан се нађе довољно времена и за тренинге. Јер, ако имамо времена да легнемо и гледамо ТВ, играмо игрице, а то важи за младе, идемо до кладионице, кафића на пиће, онда можемо неку од ових навика заменити тренингом. Тиме ћемо учинити нешто добро за своје тело, јер зна се да у здравом и јаком телу лежи здрав и јак дух – саветује Срђан.
Он напомиње да то говори из личног искуства и да може да се захвали street workout-у, јер га је извео на прави пут и помогао му да постане оно што је данас – срећан човек.
– Захвалио бих се овом приликом и свом тренеру, великом пријатељу, код кога тренирам ових пет година, у сали која се налази испод пешачког моста поред „Пивнице“. Без њега сигурно не бих имао толико успеха у овом спорту и не бих стекао толико знања везано за њега – наводи Милошевић.
За оне који још не знају, стреет њоркоут или улични тренинг врста је спортске дисциплине и вештине која је својеврсна комбинација гимнастике и акробатике. Ова активност окупља све већи број вежбача, а међу њеним великим предностима је то што се тренинзи одвијају у природи, на отвореном. Овде нема граница, па се из сваке вежбе може прећи у још тежу, а кад се свему дода и импровизација, разноликости тренинга нема краја. Вежбе се могу изводити било кад и било где, а углавном су то локални паркови, дечја игралишта или обична дворишта. На интернету се може прочитати да је цела прича о уличном тренингу кренула из Америке, док се у Србији први пут појавио пре десетак година и од тада узима све већег маха како међу младима тако и међу старијим вежбачима.
- Наш циљ је да се овај спорт што више популаризује, да се млади што више активирају и да почну да вежбају. Јер, као што је већ познато – једна особа више на шипци је једна особа мање на улици или испред рачунара. Зато нека ваш избор буде street workout – закључује Срђан Милошевић.
Жељко Балабан
