- Огроман број прегледа се обавља и велики број услуга се пружа свим грађанима Војводине. Само у периоду од 1. до 17. априла, у примарној здравственој заштити за 17 дана пружено је 292,141 услуга нековид пацијентима. И то је било 176.031 посета изабраном лекару, 11.931 специјалистички преглед, 1.323 рендгенска снимања, 2.127 ултразвучних прегледа, 66.000 различитих лабораторијских анализа, 5.156 посета кућних лекара, 8.400 прегледа службе хитне помоћи, 13.000 излазака директно на терен хитне помоћи и 7.628 транспорта санитетским возилом – рекао је др Гојковић.
Према његовим речима, установе секундарног и терцијарног нивоа заштите, урадиле су 164.148 различитих услуга и то 17.899 амбулантних прегледа, 2.340 прегледа онколошких болесника, не рачунајући Институт за онкологију Војводине, 3.851 хитан пријем нековид пацијената, 129.318 лабораторијских анализа, 6.426 прегледа, 330 ултразвучлних прегледа, 420 ЦТ прегледа и урађене су 564 операције.
Хитни случајеви
- Као хитни случајеви примају се пацијенти са изолованом грудно-хируршком траумом, као што су повреде грудног коша, преломи ребара, пнеумоторакс и друге болести. У свим овим случајевима води се рачуна да пацијенти пре пријема прођу такозвану „црвену зону“ у Институту, због ригорозне контроле у спречавању „уношења“ вируса и заштите лежећих пулмолошких, онколошких и кардиоваскуларних болесника. Контролни прегледи се свакодневно обављају у Диспанзеру за плућне болести где раде специјалиста пулмологије, пулмолог–онколог у онколошкој комисији и грудни хирург. Сви лекари су доступни пацијентима и у разговорима контролишу стање пацијента, дају савет о корекцији терапије, термину контролних прегледа и свему осталом што је потребно – казао је директор Института за плућне болести Војводине професор др Илија Андријевић.
Када је реч о операцијама, у овом Институту се одвијају хитне операције и операције за хитна стања у пулмолошкој онкологији, као што су евакуације масивних плеуралних излива, плеуродеза и нема листу чекања за операцију болесника са карциномом плућа.
- У Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици од 20. марта урађено је 1.196 хемиотерапија, дато је 6.106 зрачних терапија за 543 пацијента, урађено је 149 операција, било је 2.178 амбулантних прегледа, на онколошким комисијама је било 1.159 људи, урађено је 389 снимака магнетном резонанцом, 95 ПЕТ скен снимања, 114 сцинтиграфских прегледа, 12 терапија радиоактивним јодом, 464 ЦТ прегледа, 95 мамографија и 57 хируршких интервенција у дневној болници. То су показатељи рада и поносан сам на здравствени систем Војводине и здравствене раднике, на наше епидемиологе, инфектологе, анестезиологе, пуломологе, анестетичаре, медицинске сестре, хирурге, онкологе – казао је др Гојковић.
„Дневник“ је недавно писао и о стању у сва три каменичка института, у којима се и даље раде сви хитни случајеви. У тренутку када смо писали о томе, у Институту за кардиоваскуларне болести збрињавали су све хитне случајеве као што су акутни инфаркти миокарда, тешка срчана попуштања, поремећаји ритма и спровођења који захтевају хитну уградњу електричног стимулатора срца или дефибрилатора, замене батерија и дисекције аорте, а сви остали пацијенти се упућују на кућно лечење. Директор Института професор др Александар Реyек нам је тада рекао да збрињава животно угрожене кардиоваскуларне болеснике, код којих су често присутна и пратећа обољења, као што су шећерна болест, бубрежне и респираторне инсуфицијенције, ранији неуролошки догађаји и друге болести.
- Хитна стања која се збрињавају су акутни инфаркти миокарда, тешка срчана попуштања, поремећаји ритма и спровођења који захтевају хитну уградњу електричног стимулатора срца или дефибрилатора, замене батерија, дисекције аорте и друга хитна стања. Такође, спроводи се и свакодневна контрола запослених при доласку на посао, у смислу постојања симптома инфекције и повишене телесне температуре, те се у случају потребе упућују под даљи епидемиолошки надзор – казао је тада др Реyек
Да се зрачење у Институту за онкологију Војводине одвија без застоја, потврдио нам је тада и директор овог Института професор др Зоран Радовановић.
- Зрачење се обавља без застоја на пет апарата у две смене и дневно се озрачи између 195 и 205 пацијената. Око 60 су хоспитализовани пацијенти а око 140 долази амбулантно. Поред тога дневно око 60 пацијената прими хемиотерапију у дневној болници или кроз вишедневне протоколе у болници – казао је тада др Радовановић.
Када је реч о операцијама, др Радовановић је објаснио да се оне обављају у складу са епидемиолошком ситуацијом и не оперишу се пацијенти који имају доброћудна обољења, док се пацијенти са карциномима оперишу. Поред тога дијагностичке претраге као што су МР, ЦТ и ПЕТ скенер раде се тако што се позивају пацијенти по приоритету и степену хитности дијагностике, а онколошке комисије се обављају углавном суботом и недељом како би се смањиле гужве које постоје раднм даном. Сви редовни контролни прегледи су отказани, али се обављају прегледи хитних стања и онколошких пацијената којима је преглед неопходан ради заказивања операције, доношења одлуке о терапији или додатној дијагностици.
У Институту за плућне болести Војводине је реорганизован рад, али и даље се у овој установи свакодневно зрачи 30 пацијената, а њих 20 добија хемиотерапију. Хитни случајеви се и даље примају, па и оперишу, а само у једној недељи телефоном и мејлом обаве и по 500 разговора са пацијентима, како би се због корона вируса избегло њихово долажење у болницу.
- Реорганизоване су поједине службе, како бисмо на адекватан и најбољи начин одговорили на новонастале изазове. Због тога су пријемна служба, грудно хируршка амбуланта и онколошка комисија привремено измештене у објекат Института у Мајевичкој улици, односно у „Диспанзер за плућне болести“. На тај начин смо обезебедили редовне контроле овим болесницима и спречили њихов долазак и контакт са пацијентима који леже у Институту – рекао је тада директор Института за плућне болести Војводине професор др Илија Андријевић.
И у условима епидемије постоје пацијенти код којих је индиковано болничко лечење. У складу са стратегијом донетом од стране Секретаријата за здравство, поред хитних пулмолошких пацијената у овом Институту се хоспитализују пацијенти са упалом плућа код којих је претходним тестирањем искључена ковид -19 инфекција.
Љубица Петровић
