Дан сећања на страдале у НАТО агресији, биће обележен у Нишу, у присуству председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, представника војске, цркве, дипломатског кора, грађана.
Градоначелник Ниша Дарко Булатовић позвао је грађане да се сутра окупе испред Тврђавског моста и одају почаст свим страдалима и да се сви сетимо тешких тренутака у историји наше земље.
Како је најављено, градоначелник Београда Зоран Радојичић, породице погинулих радника РТС-а, помоцница министра културе и информисања Славица Трифуновић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и в.д. директор Телевизије Србије Илија Церовић, положиће сутра венце испред споменика "Зашто", у знак сећања на погинуле раднике РТС-а.
Пошту погинулима у НАТО бомбардовању код спомен обележја "Гласник са Стражевице" на брду Стражевица, одаће председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, заменик градоначелника Горан Весић и државни званичници.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић положиће цвеће и на спомен-обележје посвећено Милици Ракић и деци страдалој у НАТО агресији.
У Новом Саду, Дан сећања биће обележен у касарни Југовићево, а венце ће положити делагација Новог Сада, Покрајинске владе, Скупштине Војводине, породице погнулих припадника војске.
Војнофилмски центар "Застава филм" организоваће у сарадњи са Југословенском кинотеком пројекције филмова "Да се не заворави - 20 година од НАТО агресије на СРЈ".
Од 19.00 до 21.00 час бити приказани документарни филм "Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије" (49 мин), редитеља Милуна Вучинића и Горана Костића и играно-документарни филм "Воз" (13 мин), редитеља Горана Костића, саопштило је Министарство одбране.
На сутрашњи дан, пре тачно 20 година, након низа спорних покушаја и понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, из базе у Авијану полетали су први авиони који су и наредних 78 дана бацали бомбе по војним и цивилним циљевима широм земље.
Војна интервенција на СРЈ почела је 24. марта око 19.30, по наређењу тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а влада у Београду исте ноћи је прогласила ратно стање.
Првих дана, земљу је надлетало 70 борбених авиона, а њихов број се временом увећавао тако да је било и до 400 полетања дневно.
Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио полетања, из НАТО базе наводили су да их је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса...
Напади на СРЈ вршени су са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а неке операције извршавали су и бомбардери који су полетали из база у Западној Европи, па и из САД.
За све ове године, од појединих званичника могло чцути да изражавају жаљење због колатералих жртава, али не и извињење, јер се интервенција алијансе и даље карактерише као оправдана.
Током тих 78 дана уништено је око 50 одсто производних капацитета земље, углавном у Србији. Британски стручњаци су укупну штету проценили на милијарду долара, а домаћи на 30 и више милијарди.
Према домаћим подацима, страдало је више од 2.500 људи, а рањено пет пута више.
Бомбардовање је завршено 10. јуна.
Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.
Те прве трупе, које је чинио 37.200 војника Кфора из 36 земаља, ушле су на КиМ 12. јуна.
