Света Петка је једна од најзначајнијих светица у источној и јужној Европи, а занимљиво је да је на Блиском истоку поштују и многи нехришћански народи.
Света Петка или Параскева је најзначајнија светица српског порекла. Живела је у Епивату (Мала Азија) крајем 10. и почетком 11. века. По предању је највећи део свог живота провела у пустињи уз молитву, пост и усамљеност. Остала је девица целог живота.
Предање каже и да јој је у сну Исус Христ наредио да се врати у цивилизацију, дајући јој моћ да лечи болесне. Њена чудотворна моћ остала је по легенди да траје и после смрти, те су људи наставили да се исцељују на чудотворним изворима које је оставила иза себе.
Мошти Свете Петке су по наводној њеној жељи најпре сахрањене у Београду, а потом су у годинама које су уследиле имале невероватно путешествије.
Прво премештање моштију обавио је бугарски цар Јован Асен 1238, по чијој су наредби пребачене у Трново. Затим, када су Турци Османлије освојили Бугарски, њене мошти су по наредби султана Бајазита пребачене у молдавски град Јаши.
Потом је књегиња Милица успела да 1396. измоли да се мошти Свете Петке пребаце у Београд, где су сахрањене у цркви Ружици на Калемегдану. Међутим, век касније, султан Сулејман је одлучио да мошти Параскеве буду пренете у Цариград 1521. године.
На крају су мошти Свете Петке 1641. пребачене поново у Јаши, када их је цариградски патријарх Партеније поклонио молдавском кнезу Василију Лупулу.
Иако мошти Свете Петке и данас почивају у молдавској цркви Света три јераха, за православне вернике је главно место окупљања на дан Параскеве црква Ружице на Калемегдану.
Верује се да чудотворна вода са извора код капеле Свете Петке у цркви Ружица лечи многе болести, а нарочито проблеме са очима. Православци из многих земаља зато управо сваког 27. октобра долазе да узму воду са свог извора у нади да ће им подарити добро здравље или излечење од тренутних обољења.
Дневник/Телеграф
