Реч је о књижевном првенцу архимандрита др Клеопе Стефановића, настојатеља манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима и професора тамошње Богословије Светог Арсенија, који је студирајући у Румунији шест и по година провео уз мошти светитељке као њихов чувар.
– Нисам хтео да се бавим житијем светитељке, јер се то зна и доста је писано о томе, већ да на папир пренесем искуства стечена поред њених моштију током школовања – објашњава др Клеопа, који је од монашења у манастиру Старо Хопово поред моштију Теодора Тирона, све време био уз свете, закључно са манастиром у Карловцима у ком обитавају мошти Светог Нектарија Егинског. – Пребивајући поред светих човек црпи снагу за живот. Живот једног монаха је као млада биљка коју сваки ветар може да уздрма, а свако искушење може да обори. Уколико млад монах, као што сам ја био у прилици, проведе одређено време уз свете мошти, оне постају његова снага, оне га јачају у борби против искушења која су саставни део наше свакодневице. Сматрам да духовни живот мора да буде повезан са светима. Они су прошли овај пут, и борили се са страховима и искушењима, страстима и разноразним околностима кроз која и ми пролазимо, и потребно је само чврсто се држати њих и њиховог искуства.
Како каже отац Клеопа, на поласку на студије у Румунију, епископ сремски Василије му је рекао да ће завршити два факултета. У том моменту, додаје, није схватио о чему је владика Василије говорио, али му је временом постало јасно.
– Прво што сам запазио дошавши у манастир у ком се чувају њене мошти, јесте да је она велика мајка која даноноћно прима своју децу – каже отац Клеопа. – Млади, стари, деца, труднице, брачни парови у редовима чекају да приђу њеним моштима, од ујутру у седам сати, од отварања кивота до касно увече када се црква затвара. И то се дешава свакодневно. Град Јаши има пола милиона становника, неколико стотина цркава и 10 активних манастира у самом центру. Света Петка је саставни део живота становника тог града. Људи пођу на пијацу и пре но што стигну, сврате и помоле се светитељки, па тек онда настављају. Исто је са ђацима који прво уђу у манастир, а потом продужавају ка школи. Тако раде и запослени. Празник Свете Петке је посебан феномен. Тада су све цркве у Јашију отворене даноноћно. Житељи града самоиницијативно припремају сендвиче, колаче, чајеве за оне који сатима стоје у редовима да би се помолили светитељки. Описао сам у књизи случај родитеља који су стојећи са децом у реду, малишане од налета хладног карпатског ветра скривали под јакнама. Људи све издржавају и одлазе срећни јер су остварили оно због чега су дошли, а при том су их грађани срдачно дочекали.
Говорећи о празнику Свете Петке отац Клеопа напомиње да, иако је Јаши европски универзитетски град са пуно хотела, тог дана нема слободних места у њима, нити у хостелима и гостопримницама, па су цркве пуне људи који спавају по подовима. Каже да је врло тешко издвојити неколико од милиона чуда која се тамо дешавају, почев од многобројних случајева повратка младих из „белог света“ у који су отишли без родитељског благослова да би радили када је Румунија постала чланица Европске уније, до примера када су се стања пацијената оболелих од најтежих болести драстично побољшала након читања акатиста Светој Петки.
– Колега свештеник из Срема после молитви које смо за њега и супругу читали крај моштију Свете Петке, остварио се као отац двоје деце. Све оно што сам видео и осетио тамо давало ми је снагу да завршим студије, а моја жеља је била да напунивши своје духовне батерије оно што сам примио поред моштију Свете Петке, пренесем Карловчанима и мом народу коме недостаје Бог. Тога је наш народ жедан. По повратку у Карловце из Румуније у манастиру су заживела јелоосвећења сваког последњег петка у месецу, молитве за здравље, богате и садржајне службе посебно у часном посту, и оно што посебно краси наш манастир и чиме заиста могу да се похвалим, су темељне исповести. Данашњем човеку потребно је да се очисти грехова кроз пост, исповест, молитву и да обасја своје тело светим причешћем – каже аутор књиге о Светој Петки.
Књига Света Петка у издању Народног дела, биће богато илустрована фотографијама најлепших икона са ликом светитељке као и фотографијама манастира који су јој посвећени. Луксузно издање је на недавној промоцији у Карловачкој гимназији уручено епископу сремском Василију, коме по речима оца Клеопе, припадају највеће заслуге за његово школовање у Румунији, које је и резултирало овом књигом. Светлост дана ускоро треба да угледа и друга књига оца Клеопе у којој се бави сирмијумским мученицима.
Зорица Милосављевић
