Триван наводи да су у Министарству почели разговори на ту тему, да су покренути и разговори с неким од трговинских ланаца, како би се у обзир узели сви услови и направила рачуница око замене пет амбалаже и пластичних кеса биоразградивим материјалима.
Хоћемо да погледамо све аспекте, али је сасвим извесно да ћемо неке кораке предузимати, јер пет амбалаже и пластичне кесе, које су део модерног отпада, толико загађује планету да су штете готово немерљиве, казао је Триван.
Како подсећа, велики број животиња угине управо због пластичних кеса или пет амбалаже и то се и не може и неће толерисати на дужи рок.
Али, нећемо срљати у решења која нужно не морају да буде добра, каже министар, уз напомену да ће се размотрити сва решења која су негде већ примењена, као рецимо да се наплаћују пластичне кесе, што ће несумњиво смањити њихову производњу и употребу, али да постоје и нека друга решења.
У Србији већ постоји добар део трговина које већ продају кесе од разградивог материјала, воде се бројне кампање да корисници пластичне кесе замене платненим торбама, што је, по мишљењу Тривана, најбоље решење за све оне који брину о заштити животне средине.
Коначно, појављују су и нова технолошка решења, попут тога да се у појединим деловима света, рецимо у Индији, праве кесе од скроба.
Све ћемо то имати у виду и покушаћемо да се договоримо са трговинским ланцима како то да изведемо и мислим да ћемо лако наћи заједнички интерес, очекује Триван.
У Европи и свету се на различите начине ограничава производња и употреба пластичних кеса, а у Србији се тек у ретким продајним ланцима “стимулише” коришћење платнених и папирних торби, кеса, врећа или “оног што донесе купац са собом”, тако што се пластична кеса наплаћује.
Малопродајни трговински ланац Меркатор С, у оквиру којег послују Идеа, Рода и Меркатор Хипермаркети, потврдио је да разматра могућност смањивања употребе пластичних кеса, те да су за њих “најважнији интереси и потребе потрошача, због чега ће тражити добар модел који је лако применљив у пракси”.
И из компаније “Делез Србија” кажу да су више него спремни да уђу у систем наплате ових кеса, а, како кажу према њиховим искуствима и подацима које имају с других тржишта, такав један механизам би дао најбоље резултате и смањио би употребу пластичних кеса и до 80 одсто.
С пластичним кесама се у свету “обрачунавају” и тако што неке земље уводе и таксе којима се финансирају трошкови рециклаже и чишћења, а занимљив је и пример из Енглеске, где у трговинама на касама муштерије питају да ли желе кесу, а ако је одговор “не” и ако муштерија има своју, одбиће јој од рачуна 0,1 фунту.
Те кесе најчешће завршавају у природи и на депонијама, а познато је да је за њихову разградивост потребно 1.000 година.
