Ову недељу тестирања координира ЕуроТЕСТ, паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године, која у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и благовременог лечења ХИВ инфекције, вирусних хепатитиса Б и Ц, сексуално преносивих инфекција и туберкулозе.
Процене УНАИДС и СЗО указују да је крајем 2018. у Србији 3.000 особа живело са ХИВ-ом, од којих 400 особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Код две трећине особа које знају свој ХИВ статус, ХИВ инфекција је дијагностикована када им је имунолошки систем био већ значајно нарушен, чак и када нису имали знаке и симптоме болести, а када је ризик од оболевања и умирања од АИДС-а (синдрома стеченог имунолошког дефицита) значајно већи. Што се раније дијагностикује ХИВ инфекција и започне лечење комбинацијом антиретровирусних лекова веће су шансе за дуг, продуктиван и квалитетан живот, кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавноздравствених институција у Европи.
Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе омогући да више особа сазна свој ХИВ, ХБВ и ХЦВ статус у што ранијем стадијуму инфекције. Под овогодишњим слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” биће организоване удружене акције здравственог и цивилног сектора. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и о добробити тестирања, као и разумевања да је доступно успешно лечење, те да зато треба знати што раније свој ХИВ, ХБВ и ХЦВ статус, поручују у “Батуту”.
Недеља тестирања која претходи Светском АИДС дану, 1. децембру, има за циљ да охрабри особе које су било када биле изложене неком ризику да се тестирају, да подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама, затим да подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на ХИВ и да размене примере добре праксе међу земаљама, као и да подигне свест код већег броја креатора политика о социјално-економској добробити иницијативе тестирања на ХИВ и хепатитисе и како повећати ефикасност пракси тестирања тако што ће их приближити особама којима су најпотребније.
У склопу овогодишње јесење Европске недеље тестирања под слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” акције добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ (ДПСТ) за све заинтересоване студенте на појединим факултетима, у студентским домовима и средњим и високим школама, као и у студентским поликлиникама ће се реализовати од 22. новембра до 4. децембра у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Бојнику, Вучју, Врању, Сремској Митровици, Краљеву, Новом Пазару и у Косовској Митровици.
Тестирање на хепатитис Ц ће бити доступно свим заинтересованим грађанима, превасходно младима. Акције тестирања на ХИВ ће се реализовати и у мобилним јединицама на градским трговима, као и у просторијама поједних удружења, за све заинтересоване, а посебно за особе из вулнерабилних популација под ризиком у Новом Саду, Ваљеву, Шапцу, Пожеги, Чоки, Сенти, Кикинди, Сремској Митровици, Краљеву, Рашкој, Крагујевцу, Врњачкој бањи и у Владичином Хану, као и у домовима здравља у Пожаревцу и Костолцу.
Светска здравствена организација (СЗО) интензивно подржава интегрисане приступе у превенцији, тестирању и нези људи који живе са ХИВ-ом и/или вирусним хепатитисом.
ХИВ је и даље велики јавноздравствени проблем. Неприхватљива је чињеница да у Европи од процењених 2,5 милиона особа инфицираних ХИВ-ом петина не зна да је инфицирана ХИВ-ом, а да се чак половина оних који су инфицирани ХИВ-ом дијагностикује касно, у тренутку када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију - напомињу у “Батуту”.
Према проценама СЗО у Европи око 15 милиона људи живи са хроничном хепатитис Б вирусном инфекцијом. На основу процена СЗО за 2015. годину учесталост хроничне хепатитис Ц вирусне инфекције у свету је била један одсто, при чему се највећа учесталост ове хроничне инфекције региструје у области источног Медитерана (2,3 одсто популације, тј. 15 милиона) и у Европи (1,5 одсто популације, тј. 14 милиона). Хронична инфекција вирусом хепатитиса Б може да доведе до озбиљних компликација као што су цироза јетре и примарни карцином јетре код 20 до 30 одсто пацијената. Сваке године у Европи 56.000 људи умре од последица хроничног хепатитиса Б, а 112.500 људи умре од последица нелеченог хроничног хепатитиса Ц, односно примарног карцинома јетре или цирозе.
Циљано тестирање, како би се досегли они који су највише изложени ризику од инфекције, је суштински елемент сваке стратегије за елиминацију вирусног хепатитиса и ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема у Европи, наводе у “Батуту”.
Једино тестирањем узорка крви може да се утврди да ли је особа инфицирана ХИВ-ом. Тестирање на ХИВ је поверљиво и бесплатно и није потребан упут од лекара. Тестирање на ХИВ је једноставно, није болно и не одузима много времена, а резултати се добијају брзо.
Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 140.000 особа инфицираних ХИВ-ом и овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали смањењем броја особа новоинфицираних ХИВ-ом. Препоручује се поновно тестирање минумум једном годишње особама из кључних популација под повећаним ризиком, као и ХИВ негативним особама чији је сексуални партнер ХИВ позитиван, док особе са ризичним понашањем треба да се тестирају на ХИВ и чешће.
Ризику од ХИВ инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику особе које имају аналне сексуалне односе без кондома и особе које не користе стерилан прибор за ињектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно високе ризике за пренос ХИВ-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на ХИВ. Тестирање на ХИВ је део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос ХИВ-а са мајке на дете.
Љ. Петровић
