У структури стамбених зграда, према врсти, највише су заступљене породичне куће са једним станом, 87,7 одсто, затим породичне куће са два стана, 8,3 одсто, док је учешће зграда са три и више станова у укупном броју стамбених зграда 4,0 одсто.
Посматрано према години изградње, највећи број стамбених зграда изграђен је од 1961. до 1980. године - 745.485 зграда.
У категорији најстаријих зграда, а то су оне које су изграђене пре 1919. године, има 59. 841 зграда и то највише у Војводини, 40.618.
После 2000. године изграђено је 242.015 стамбених зграда, највише у Шумадији и Западној Србији, а најмање у Јужној и Источној Србији.
Попис је показао да највише има зграда у којима су сви станови смештени у приземљу, пошто је укупно пописано 1,89 милиона приземних зграда или 84 одсто од укупног броја зграда.
Зграда са 10 и више спратова има 1.269, и оне су углавном сконцентрисане у Београду, где је оваквих зграда 720.
Огромна већина, односно 88,4 одсто или 1,99 милиона зграда је изграђено од опеке, бетона или камена, 141.495 од набоја, плетера или дасака, 79.719 од ћерпича а 41.372 зграде су изграђене од дрвета.
Посматрано према регионима, највеће учешће зграда изграђених од черпића, набоја, плетера или дасака забележено је у Војводини, док их у Београдском региону има најмање и њихово учешће је готово занемарљиво.
