- Кад ме неко пита како сам зарадио свој први милион, увек кажем да сам га украо али и поштено вратио свом оцу, започиње причу за РИНУ Мирослав.
Имао је тада, наставља уз осмех, око двадесетак година и велику жељу да заради свој новац и покрене посао. Отац је купио трактор Фергусон који се Мирославу није допао, а како су се тада у продаји појавили нови белоруски, пожелео је да има такву пољопривредну машину. Узео је новац који је отац чувао у кутијама и купио га.
- За то моје дело само је мајка знала, а отац је видевши трактор у дворишту тек тада схватио да сам узео паре из кутије. Почео сам радити са њим, орати дан и ноћ како бих зарадио паре да вратим оцу и како бих зарадио за себе. После само два месеца ја сам зарадио новац и на дан наше славе га вратио. Када је видео колико ми је још остало новца и да је и трактор отплаћен, отац ме је загрлио пред гостима, изљубио и рекао - од данас ти водиш кућу“, присећа се овај Сремац.
Од тада су се послови смо низали и убрзо је постао познат као изузетан извођач радова. На хиљаде ископаних километара остало је иза њега током деценија радног стажа. Радио је много, понекад и у немогућим условима, а како би у послу што више напредовао сам је осмилсио чак и моторну тестеру за земљу.
- Тестера за копање земље је у то време била појам и показала се веома корисном машином. Почетком телефонизације ја сам копао и до четири километра дневно што ми је доносило одличну зараду. Приликом копања на аеродрому Тесла било је 1000 војника који су успели да ископају један километар за дан. Сутрадан сам ја са машином ископао два ипо километра за краће време, рекао је овај мајстор за ровове.
Током обиласка разних терена и вредног рада Мирослав је дуго имао и необичног помоћника. Један пас, расе теријер, му је дуго био од велике помоћи.
- Приликом провлачења оптичких каблова улицама Новог Београда он је улазио у канале између шахти и провлачио каблове и тако је спасио шест километара београдских улица од раскопавања и уништења. За сваки излазак из тамних канала добио би по комад паризера као награду и тај посао смо одрадили за три дана. Једном приликом јурећи за мачком он је упао у шахт дубок четири метра испод једног паркинга. Директор је одмах рекао да почнемо копати да би га ослободили и тако смо и учинили, јер тај пас нас је много задужио и морали смо га спасити. Он је постао мој љубимац и љубимац свих 300 радника које сам тада водио, гледали смо га као мало воде на длану, истиче Мирослав.
Поред тестере за копање земље Мирослав је сам конструисао и машину за хоризонтално бушење земље испод путева и пруга. Ова машина је бушила и до 100 метара хоризонтално а у својој колекцији данас поседује чак 20 врста таквих машина.
(РИНА)
