Изузетно високе температуре, какве имамо ових дана, могу да довду до прегевања тела, односно да изазову топлотни удар.
Ово стање може једноставно да се реши, али постоје ситуације и када топлотни удар може животно да угрози људе, стога у врелим летњим данима и ноћима треба јако водити рачуна о расхлађивању.
Лекари објашњавају да је топлотни удар изненадни колапс организма, а настаје због, често наглог, прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да се хлади и температуру одржи у нормалним границама. Настаје услед екстремно високе температуре ваздуха, односно услед појаве топлотног таласа.
Лекари препоручују свима да расхладе тело и пију довољно течности; да пију редовно негазирану обичну или минералну воду и нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера. Није препоручљиво пити јако расхлађене напитке. Само за освежење у устима може се растопити једна или две коцкице леда. Дехидрација од врућина може да се избегне узимањем разређеног сока као што је лимунада, и то одрасли сваких један до два сата, а деца сваких 15 до 20 минута по једну до две кашике или гутљај воде. Не треба да се чекана осећај жеђи да би се повећао унос течности, поготово код старијих особа које имају слабији осећај жеђи.
Савет лекара је да се избегава боравак на сунцу у периоду од 10 до 17 сати, нарочито деца, труднице, старије особе, срчани болесници и болесници с хроничним болестима. Препоручују туширање или купање у млакој води, а друга могућност је замотати се у хладне и мокре пешкире или се расхладити мокрим сунђером, купком за ноге, и сл.
- Носите лагану, широку и светлу одећу направљену од природних материјала. Ако идете изван куће ставите шешир широког обода или капу и сунчане наочаре, а корисна су заштита од директног сунца и кишобрани и лепеза за расхлађивање ваздуха. Користите лагану постељину, по могућности без јастука како би избегли акумулацију топлоте од тела. Једите чешће мале и што течније оброке. Избегавајте храну богату беланчевинама. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв. смутије или скувајте лагану супу, која ће организму вратити изгубљене минерале, витамине и електролите - саветују лекари.
Ако стан или кућу не можете држати расхлађеним, проведите два до три сата дневно у хладном простору (нпр. у расхлађеној јавној згради). Избегавајте излазак у најтоплијем делу дана. Избегавајте напоран физички рад. Ако морате напорно радити, чините то у најхладније доба дана, што је обично рано ујутро у периоду од четири до седам сати ујутро и после подне након 17 сати. Потражите сенку. Не остављајте децу нити животиње у паркираном возилу.
- Нарочиту бригу треба посветити новорођенчади и малој деци. За њих треба користити заштитна средства с највећим фактором, већим од 30, и обући их у лагану одећу која ће их такође штитити од УВ зрака.
Важно је и да се расхлад дом. Идеално би било собну температуру одржавати испод 32 степана Целзијуса дању, а 24 степена ноћу. То је посебно важно за децу, особе старије од 60 година или особе са хроничним здравственим проблемима. Требало би да се користи хладнији ноћни ваздух да расхладите свој дом. Ако је могуће, отворити све прозоре или подићи ролетне током ноћи и раних јутарњих сати, када је спољашња температура нижа. Дању држати затворене прозоре и спуштене ролетне, нарочито оне који су окренути према сунцу. Угасити сва вештачка светла и искључити што је више могуће електричних уређаја у свом дому.
- Ставите драперије или тенде на прозоре који добијају јутарње или послеподневно сунце. Распрострите мокре пешкире да расхладите ваздух у просторији. Не заборавите да се тиме повећава влажност ваздуха. Ако имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7 степени од спољашње. Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35 степени Целзијуса, неће спречити тешкоће везане за велике врућине. Помоћи ће, међутим, бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом - предлажу лекари.
Важно је пити довољно течности, јер знојењем губимо више течности, чиме долази до дехидрације и повећаног вискозитета крви, што може изазвати тромбозу, мождани удар или инфаркт срца.
Љ. Петровић
