Партнерске организације Из круга Војводина и Аутономни женски центар организовале су консултативни састанак на тему “Примена закона о спречавању у породици - предност и изазови”. Састанак је организован у склопу пројекта “Женска димензија приступања Европској унији – људска права жена у документима и процесима приступања Европској унији”, који се реализује уз подршку Квинна тил Квинна.
Закон о спречавању насиља у породици почео је да се примењује 1. јуна 2017. и донео је велике новине у законодавству Србије, јер се њиме уводе хитне мере заштите од насиља у породици, процена ризика од понављања насиља, обавезна сарадња надлежних служби и евиденција случајева насиља, а све у складу са стандардима ЕУ, навела је чланица организације Из Круга Војводина Ивона Зелић.
Од почетка његове примене разматран је велики број случајева насиља и одређен је значајан број хитних мера, али још увек вбелики број питања остаје отворен. О томе, као и о предностима и изазовима у пракси било је речи на јучерашњем скупу.
Најчешћа врста насиља у породиц је психичко малтретирање, потом следи физичко. Насиље најчешће чине мушкарци над женама, они под дејством алкохола. Од 2.471 случаја насиља 1.860 је дан женама, што чини 75,3 одсто, а мушкаци су жртве насиља у 24,7 одсто случајева. Највећи број случајева насиља дешава се међу супружницима, следи насиље деце над родитељима.
Вања Мацановић из Аутономног женског центра подсетила је на то да још увек, ни након десет месеци примене закона, нема електронске евиденције података, те се добијају тек на захтев АЖЦ. МУП и републичко јавно тужилаштво одазивају се и достављају тражене податке, док се Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјана питања оглушује о захтеве.
Подаци из независних извештаја о примени закона говоре о томе да се од јуна 2017. до јануара 2018. број разматраних случајева насиља у породици у Србији повећао: У јуну прошле године разматрано је 2.400, а у јануару ове године 4.000 случајева насиља. У јуну 2017. изречено је 1.100 хитних мера, а ове године у јануару 1.700. Међутим, Тужилаштво је поднело само 7 тужби, што је занемарљиво. Највећи број тужби и даље се подноси у Зрењанину. Када је о Новом Саду реч, јуну 2016. разматран је 71 случај, а у јануару ове године 149.
Далиборка Војводић Томовић из Полицијске праве у Новом Саду нагласила је да је полиција 24 сати доступна грађанима, да прима највећи број кривичних пријава насиља у породици, а да се хитне мере изричу када се процени да постоји и најмањи ризик. Она је изнела да је од 2013. до 2017. У Новом Саду поднето 2274 кривичне пријаве, а евидентирано 2.325 кривичних дела насиља у породици. Бројке се не слажу, јер се дешава да у једној пријави има више крвичних дела. У 2017. евидентиран је 2.461 догађај насиља у породици, што је за 19 одсто више него 2016. Она сматра да тај податак не говори о томе да има више насиља, већ да су грађани храбрији, чешће пријављују насиље и боље су информисани о Закону спречавању насиља.
Учесници су се сложили да је навећа предност Закона ефикаснија заштита жртава, али да је пракса показала да постоје сегменти које би требало допунити и мењати, пре свега уобличити судску праксу у Србији, јер се Закон врло често различито примењује код готово истоветних случајева.
Б. Опрановић
