Овом потезу који представља завршницу грубих грађевинских радова на том, једином храму у Србији грађеном у руском стилу, претходио је чин освећења, који је обавио епископ сремски Василије уз саслужење свештенства и монаштва и у присуству великог броја људи.
За нешто више од годину и по од освећења темеља, захаваљујући новцу од донатора из Србије и иностранства, црква је сазидана и након постављања купола, следи облагање остатка крова лимом зелено – златне боје.
Пролазећи годинама поред овог места пожелео сам да на њему подигнемо светињу за добробит српског народа, рекао је владика Василије.
Размишљајући каква да буде та богомоља, казао је даље, одлучио сам се за цркву у руском стилу у спомен стогодишњице доласка великог броја Руса у Сремске Карловце и на просторе Епархије сремске на челу с митрополитом Антонијем Храповицким и генералом Врангелом.
С друге стране, она ће представљати и успомену на наше миле и драге, који су у егзодусу из српске Далмације, Славоније и могих других крајева на путу за Србију оставили животе. Овде ће бити уписана њихова имена да се памти да су страдали само зато што су били православци, светосавци и Срби који су бранили своја огњишта, гробове, светиње и децу. Где год бивао и куд год се кретао српски народ је увек носио бога са собом, најдрагоценије своје дарове, мошти светитеља, иконе...Тамо где су богомоље и цркве подижу тамо су тапија и белези српског народа, казао је владика Василије.
Иницијатива за градњу потекла је од мештана Банстола, који су били спремни да купе плац и на њему саграде мању богомољу, која ће бити централни садржај на том простору који је требало да служи за задовољење њихових потреба. Када су идеју изнели владики Василију, он је рекао да ће купити плац и тако је заједничка намера и жеља да се ту подигне храм, почела да се спроводи у дело.
Од првобитног плаца се одустало и купљен је овај већи на самој раскрсници с главним путем,на такозваној капији Фрушке горе и уласку у Сремске Карловце, казао је члан Одбора за подизање цркве и председник „Клуба свих генерација“ који је покренуо ту идеју Бранко Симоновић.
Према његовим речима, не дешава се често да се за тако кратко време храм оваквих димензија подигне.
Црква је рађена по угледу на руску цркву Светог Николаја у Софији и она прича о српско-руском пријатељству и страдању кроз читав 20. век. Поред тога што носи име Благе Марије, незванично се зове Путинов храм зато што је то прва црква која се подиже у руском стилу код нас. Преко дипломатских канала упутили смо руском председнику позив да посети ово место када буде у јануару дошао у Србију као знак да га Србија радо дочекује, навео је Симоновић.
Како сазнајемо, у Епархији сремској до сада је за радове утрошено око 14 милиона динара не рачунајући кров, чија градња је у току. Грађевинске радове изводи новосадско предузеће „Пан грађевина“, док је за куполе и кров задужен украјински „Маестар“. Према речима Богдана Супруна из тог украјинског предузећа, које је у Србији радило на више храмова, за израду купола употребљен је прохромски позлаћени лим. Њиме су облажене куполе направљене од дрвета с челичном конструкцијом, уз примену руске технологије. Након 60 година лим може да добије мат одсјај, али како Супрун тврди, не може да пропадне.
Црква на Банстолу у потпуности одговара оној у Софији, осим што неће имати крипту под земљом. По речима директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапе, на захтев владике Василија, ради се на томе да и ентеријер буде идентичан софијској цркви.
Зорица Милосављевић
