ПРЕБОЛЕЛИ СТЕ КОВИД? Ови вируси можда и даље спавају у вашем телу
Готово половини пацијената хоспитализованих због ковида 19 поново се активирао неки вирус који је до тада мировао у организму, а једна породица вируса, присутна код већине људи, била је повезана са дуготрајним симптомима дугог ковида.
Тежак облик ковида 19 може да „пробуди“ вирусе који мирују у организму, чак и код људи који иначе имају здрав имунски систем, показало је ново истраживање.
Међу поново активираним вирусима били су Епштајн-Баров вирус (вирус који изазива инфективну мононуклеозу, или ЕБВ), цитомегаловирус (ЦМВ), херпес симплекс вирус (ХСВ) и анеловируси. Та последња група вируса може се наћи код огромне већине људи, али никада није недвосмислено доказано да изазива болест код човека.
Међутим, у овој студији поновно активирање ових наизглед безопасних анеловируса било је повезано са трајним физичким ограничењима услед такозваног „дугог ковида“, објавили су истраживачи 5. августа у часопису „Nature“.
Ана Клиф, ванредна професорка микробиологије, имунологије и биологије рака на Универзитету Вирџиније, која није учествовала у истраживању, оценила је овај рад као „једну од највећих и најпажљивије спроведених студија те врсте“. Налази указују на то да тежак ковид 19 може да пробуди успаване вирусе и да они, „када се једном активирају, могу додатно допринети упали која погоршава ковид 19“, навела је Клиф у имејлу за „Live Science“.
Тежак облик ковида 19 може да „пробуди“ вирусе који мирују у организму, чак и код људи који иначе имају здрав имунски систем, показало је ново истраживање
Штавише, „ако наши налази о породици Anelloviridae и дугом ковиду буду потврђени, то би створило велику потребу да се ови вируси боље разумеју и да се развију антивирусни лекови против њих“, рекла је за „Live Science“ коауторка студије др Естер Меламед, неуроимунолошкиња са Универзитета Тексас у Остину.
Студија је обухватила 1.154 одрасле особе које су биле хоспитализоване због ковида 19 различите тежине, а праћене су током годину дана. Истраживачи су прикупљали узорке крви и брисеве носа, као и узорке течности из плућа код пацијената на механичкој вентилацији. Узорци су узимани у шест временских тачака током првог месеца, а затим после три, шест, девет и 12 месеци.
Тим је спровео тестове којима је тражена вирусна РНК, генетски сродник ДНК, као показатељ да су се ови вируси који су остајали у организму поново активирали током и након инфекције вирусом SARS-CoV-2, који изазива ковид 19. Резултати су показали да су се многи успавани вируси активирали током акутне инфекције, нарочито припадници породице херпес вируса — ЕБВ, ЦМВ и ХСВ — као и анеловируси.
Сваки вирус имао је сопствени временски образац поновне активације: ЕБВ и анеловируси појављивали су се раније, док су се ЦМВ и ХСВ активирали касније. Сваки од њих био је повезан и са посебним скупом имунолошких и метаболичких промена и клиничких компликација код пацијената.
Стара идеја
Идеја да херпес вируси могу поново да се активирају код здравих људи, а не само код оних са ослабљеним имунским системом, није нова, рекла је Клиф. Претходна истраживања показала су да астронаути и истраживачи на Антарктику, „који спадају међу најздравије и најстроже здравствено проверене људе“, могу да доживе поновну активацију ових вируса и да током периода снажног физичког и психолошког стреса излучују више врста херпес вируса.
Овако распрострањена поновна активација вируса дешавала се чак и код људи чији имунски систем није био ослабљен. Готово половина пацијената у студији - 550 од 1.148 - имала је поновну активацију најмање једног вируса. Након што је акутна инфекција прошла, код дела пацијената развили су се исцрпљујући симптоми дугог ковида, укључујући умор и смањену способност обављања свакодневних активности, попут облачења или ходања. Код ових пацијената анеловируси су чешће остајали активни и након акутне фазе инфекције ковидом 19.
Клиф је навела да студија има неколико важних предности, укључујући једногодишње праћење пацијената и поновљено узимање узорака. Истакла је и да је тим поновио главне налазе у засебној групи пацијената чији су узорци крви били укључени у биобанку Маунт Синај.
Дуги ковид може да изазове широк спектар симптома, међу којима су убрзан или неправилан рад срца, проблеми са спавањем, „мождана магла“, умор и погоршање стања после напора, при чему се симптоми значајно појачавају након физичког или менталног оптерећења.
И. Радоичић
