Сваки дан у медијима се појаве вести о новим дуговањима и лошим резултатима пословања у претходном периоду.
Компаније које код нас послују у саставу тог концерна неће плаћати туђе дугове. Тим поводом огласила се недавно и Народна банка Србије, јасно саопштивши да „Одлукама судова није омогућена примена ’Лекса Агрокор’ на компаније које послују у Србији. То значи да удели у тим компанијама не могу бити средство обезбеђења за кредите ’Агрокора’.”
А шта да раде пословни партнери који с њима сарађују код нас? То је прилично тешко питање. Стручњаци им препоручују да од њих траже банкарску гаранцију или плаћање унапред.
– „Идеа” у Србији покрива 20 одсто тржишта – објашњава др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Произвођачима и трговцима који с њима сарађују није лако да нађу нове добављаче. Било би добро да се уведе кредитни лимит, да том систему нико не сме да испоручује робу или услуге више од те предвиђене суме. Рецимо да то буде десет милиона, али може и више или мање. Чак и да се догоди стечај за „Идеу”, тај ланац продавница ће сигурно неко преузети или ће га компаније које раде код нас поделити. Добављачи који данас због несигурности изађу из система можда неће моћи да се касније врате на ту позицију с новим партнером.
С тиме да опрез добављача има и те како добру подлогу слаже се и међународни консултант Милан Ковачевић.
“Онима који послују с тим системом најбоље би било да од „Агрокора”, односно „Идее”, обезбеде банкарску гаранцију или плаћање унапред, односно да своје потраживање обезбеде.”
Ревизори су криви
Ревидирани извештај „Агрокор групе” показао је да је обавезе концерна премашују вредност имовине од 1,93 милијарде евра. Ту су и пословни губитици од претходних година, који су се из године у годину гомилали и често приказивани као профит. Многи сада вичу „Држ’те лопова” али је за то мало касно. Кривац за то се зна.
“ Све ово што се догађа с пословним резултатима „Агрокора” показује на којем су нивоу ревизорски извештај на Балкану и околини. Тек када су се појавили прави професионалци, почеле су да се појављују праве бројке и губици – каже консултант Милан Ковачевић. – Ревизију би и код нас и у околним земљама требало подићи на виши ниво. “
А шта се догађа на терену?
Пољопривредници из зрењанинског атара већ деценијама гаје сунцокрет и испоручују га „Дијаманту”, који је главни купац. Тако је било и ове године, али…
“Много произвођача се двоумило, али су на крају ипак отишли да испоруче робу у „Дијамант” – каже директорка Земљорадничке задруге у Зрењанину Зорица Галовић. – Оно што су испоручили плаћано им је по уговору, а то је 30 динара килограм, плус ПДВ. Очекују још додатак од шест динара. „Дијамант” је ту најближи и пољопривредници су махом одлучили да не прекидају сарадњу.”
На истој муци су и мали добављачи. Сарадњу не би да прекидају, али би и да буду сигурни. Један од вишегодишњих добављача је произвођач и прерађивач меда и производа од њега „Аза” из Новог Сада. Власник Зоран Ђурђевац каже да и даље сарађује с ланцем „Идеа”.
“ Нашли смо одговарајући модел сарадње – наводи Ђурђевац. – Када им испоручим робу, узмем контрафактуру. Тада робу коју сам од њих добио продајем другим маркетима. Ту се губи на рабату, али је сигурније. Од њих уместо новца узимамо и робу која нам је потребна у производњи.
Што се каже, за сада се сви сналазе, а докле ће...”
Д. Вујошевић
