Ниже цене угља и повећање понуде могли би да ублаже инфлацију произвођачких цена у Кини, која је у септембру достигла рекордне вредности услед кризе електричне енергије и вртоглавог раста цена сировина, преноси Ројтерс.
Фјучерси термалног угља су пали данас за максимално дозвољених 8,0 процената на 1.755,40 јуана (274,71 долара) по тони, са рекордног нивоа забележеног у уторак.
Фјучерси угља за коксирање и фјучерси кокса су на отварању трговања били у паду за 9,0 процената, што је такође берзански лимит за осцилирање цена ових енергената на дневном нивоу.
Овај образац су пратиле и цене других енергената и базних метала, при чему су фјучерси алуминијума и цинка потонули за више од 6,0 одсто. Цене петрохемијских производа, попут метанола, етилен гликола и урее, који као сировину користе угаљ, пале су између 8,0 и 9,0 посто.
"Званична интервенција је коначно деловала као мали ''хладан туш'' на распламсале цене енергије. Будући да Кина мобилише своје знатне административне инструменте, могуће су даље мере за смањење енергетске кризе", каже Фредерик Нојман, један од шефова за азијска економска истраживања у банци ХСБЦ.
Он истиче, међутим, да локално контролисање цена има ограничен домет.
"Срж проблема је глобални мањак залиха енергената у условима приближавања зиме на северној хемисфери. Чак и уз јаче управљање ценама одређених произвођача, може да протекне још неколико месеци пре него што буде успостављења глобална равнотежа између понуде и потражње", закључио је Нојман.
