Један од разлога за шест пута већу заинтересованост грађана Србије могле би бити и успешне приче попут Жељка Петровића који је лане добио бесповратна средства за машину која је значајно проширила производњу предмета од дрвета, плуте, сламе и прућа у његовој фирми „Радионица Петровић 021”, у Новом Саду.
- Прошле године сам отишао у Регионалну развојну агенцију Бачка и ту сам упознао Јелену Петровел која ме је увела у поступак. Добио сам средства за машину ЦНЦ за обраду дрвета која кошта 4.500 евра и која ми је била неопходна да проширим посао јер је компјутеризована. Њене могућности су наша машта - започиње причу Жељко Петровић крај машине која све оно што је он радио ручно сада прави једно пет пута брже.
- Три године има како се бавим овим и то ми је олакшало јер бих доста тумарао док бих открио шта ми све треба за бизнис план. Није било једноставно јер се ради о пројекцијама за наредне три до четири године, што делује претерано, али с друге стране тако можете да сагледате шта вас све чека и шта вам треба. У изради бизнис плана ми је помогла књиговођа, али и ћерка која је завршила Економску школу - рекао је Петровић додајући да је ћерка прва година студија гастрономије, али је сада отишла у Америку на четири месеца „Njork and travel” што јој улази у праксу.
- Иначе, ћерка ми помаже, ради припреме на „катеру” и прави шаблоне. Син иде у средњу медицинску школу и није из тог филма, али супруга такође учествује у завршним радовима, те ово и јесте на неки начин породични посао - објашњава Жељко Петровић кога је супруга Љиљана инспирисала да се бавим овим послом када је пре пет година почела да се бави декупажом.
- Тада сам куповала репро материјал који сам украшавала, али је Жељко рекао да ће ми он то направити. Почели смо са тацнама па потом разним кутијама, подметачима, сатовима... - објашњава Љиљана Петровић, а њен супруг Жељко додаје да је сада све лакше и брже како је стигла машина.
- Крајем новембра 2016. смо добили средства али машину смо покренули тек у марту месецу ове године јер смо чекали да је направи наш човек у Нишу који их производи. Мислио сам да увеземо кинеску али због пореза и царина она изађе много скупља, а и овако је лакше за сервис и одржавање. Сад ми је драго да је домаћа јер је одлична, а и човек даје 10 година гаранције - објаснио је Жељко који хонорарно ангажује једног човека за израду компјутерског програма за машину, а има и једног сталног запосленог.
- Радник је дошао са СИЗА јер сам имао обавезу да запослим неког будући да сам добио средства преко 500.000, а и свакако бих то учинио јер мој радни дан је 16 до 17 сати и ноге почињу да боле. То је физички ангажман, а глава приватника је увек у послу мада мислим да сам себе кроз овај посао заиста растеретио. Долазе ми креативни људи који су јако позитивни. Жене су ми најчешће муштерије, можда ми дође тек око два посто мушкараца али зато што су их жене послале - с осмехом констатује Жељко Петровић који сматра да би цела породица могла да живи од тог посла ако би добио и старт-ап кредит за који намерава да аплицира и ако би упослио још једног радника.
- Сад припремам папирологију и пројекат за старт-ап кредит који дају до 5 година са три посто годишње камате, годину дана грејс периода и 70 посто се враћа. То је као да вам неко поклони паре а ви нећете да радите - констатује Жељко Петровић који верује да ће помоћу ових средстава прошити производњу и од септембра отворити продавницу где ће окупити „паметне и креативне жене које раде декупаж, али и неке старе занате”.
- Увек се сетим те свечане доделе новца за започињање сопственог бизниса када су нам из РАС-а рекли: „Честитамо, узели сте свој живот у своје руке”. И јесте тако и стварно треба узети и радити, а не чекати да вам неко нешто да - поручује Жељко Петровић власник једног од 1.100 микро, малих и средњих предузећа које је РАС подржао лане, с око 900 милиона динара. Укупна вредност осам програма подршке, које је почетком марта 2017. расписао РАС у кампањи „Креирај живот” је око милијарду динара.
Снежана Милановић
