У истраживању које је обухватило пет земаља Западног Балакна и тзв. Косово, констатује се да је пандемија Ковида-19 негативно утицала на цео регион, који је у рецесију ушао са реалним падом БДП од просечно 3,6 одсто.
"У Србији је забележен пад БДП-а по глави становника од минус 1 одсто, док је у Црној Гори забележен изражен пад од 15 одсто БДП-а", наводи се у извештају ЦЕБ.
Извештај констатује да је у 2019. години чак 19 процената младих у региону било "ван образовања, запошљавања или обуке", док је у ЕУ тај просек 10 процената.
Као драстичан пример, наводи се да је на Косову стопа младих који нису у систему образовања, запошљавања или обуке, чак 33 процената, док је у Србији испод 16 процената.
Упозорава се да ове високе стопе могу имати "доживотне негативне утицаје" на младе, као што су немогућност налажења сталног посла, напретка у каријери или заснивању породице, али и свеукупни пад благостања и социјално искључивање.
"Можда је из тог разлога скоро 71 одсто младих у 2020. пријавило да размишља да емигрира да ради у иностранству", наводи се у истразивању ЦЕБ.
Додаје се да за време пандемије повећана употреба технологије пружила "јединствену прилику за висококвалификовану радну снагу" да се привремено или чак трајно врате у регион и да раде "на даљину" за стране компаније.
"Ово би могло довести до подстицања економија региона и до позитивних преливања знања ако дијаспора остане. Међутим, основни економски и социјални недостаци у региону, заједно са ограниченим фискалним простором влада за улагање у кључне јавне секторе, могу одвратити квалификоване раднике да се врате и остану трајно", стоји у тексту извештаја.
Истовремено, констатује се да је током пандемије Србија била та која је "повећала капиталне инвестиције на 1,7 одсто БДП-а", како би инвестирала у основну инфраструктуру за одговор на Ковид-19, као што су здравствене установе.
Цео регион је добио преко 3,3 милијарде евра подршке од ЕУ и Европске инвестиционе банке, а сви, сем Србије, су користили и Инструменте за брзо финансирање ММФ-а.
Закључује се да нови талас пандемије у комбинацији са споријом кампањом вакцинације може поново довести у ризик здравствене системе у региону, при чему се процењује да ће ефекти пандемије "највероватније трајати дуже на Западном Балкану у поређењу са ЕУ."
Додаје се и да је процент вакцинисаних у региону знатно нижи од просека у ЕУ, а да по броју вакцинисаних особа предњачи Србија, док је најмање вакцинисаних у БиХ.
