Ђуровић: Није лако месити по ниским ценама

Српској житомлинској индустрији баш не цветају руже, али једна од водећих компанија АД „Житопромет-Млин” из Сенте добро одолева свим изазовима отежаних услова на тржишту, који су три године
Predrag Djurovic MMitrovic
Фото: Дневник (М. Митровић)

узастопно неповољни. Сенћански млинари управо су у завршној фази  припрема за предстојећу жетвену сезону, која је на прагу, за непуних месец дана. Председник компаније Предраг Ђуровић каже за наш лист да је најбитније да су без обзира на услове успели сачувати сигурну сировинску базу. 

„Верни су нам сви наши произвођачи, пре свега земљорадничке задруге које су нам дуги низ година поуздани партнери као организатори производње. Очекујемо да ове године од произвођача у жетви откупимо до 78.000 тона пшенице, што је десетак посто више него претходне жетве, јер смо претходних сезона обезбеђивали око 70.000 тона пшенице. Мислим да нам то неће представљати велики проблем, а тиме би створили предуслове да ове године у нашим млиновима самељемо до 73.000 тона хлебног зрна“, прецизирао је први човек „Житопромет-Млина” Предраг Ђуровић.

Фото: Дневник (М. Митровић)

За предстојећу жетву „Житопромет-Млин” је већ потписао уговор са банкама и безецовао пет милиона евра, кредити су већ оперативни тако да се према речима Ђуровића  чека, оно што је уобичајено, да се формира тржишна цена.

Мирно чекамо жетву

„ Спремни смо да произвођачима платимо цену која буде на тржишту. Све смо на време одрадили у финансијском, а такође и техничком смислу, јер ће до половине јуна бити обављени неопходни ремонти у силосима и на пријемним местима. На неки начин можемо мирно, спремни да очекујемо жетву и благовремено ћемо обављати плаћање преузете пшенице произвођачима“, категоричан је наш саговорник.

И поред неповољних тржишних околности око 190 запослених у АД „Житопромет – Млин”, у млиновима и фабрици тестенина робне марке “Сентела”, у прошлој години остварили су у производњи историјски максимум од када млин постоји, уз очекивања да ће ова година бити још успешнија. Лане је самлевено око 65.000 тона пшенице, што је пораст од 14 одсто у односу на 2015. годину, што је учинак који се овде не памти, пошто су ранији максималне количине биле између 55.000 и 57.000 тона хлебног зрна.


Брашно и тесто стижу и до Аустралије

Вредност оствареног извоза у прошлој години је мања него претходних и износи 4,5 милиона евра, због нижих цена које се постижу него раније када је девизни пазар „Житопромет-Млина” достизао и 6,5 милиона евра. Сенћанско брашно и тестенине извозе се у Мађарску, Румунију, Шведску, државе са простора бивше Југославије, а мањи контигент брашна испоручује се чак у Аустралију.  


„Процењујемо учинак у производњи задовољавајућим, а тај тренд раста настављен је и у прва четири месеца ове године, тако да очекујемо да до краја године још поправимо лањски рекорд. Радује нас то што је и фабрика тестенине остварила видан напредак у обиму производње, где је произведено 6.300 тона тестенина, за 6 одсто више у односу на претходно најбољи резултат од 5.800 тона, од када фабрика постоји“, појашњава Ђуровић. 

И у пекарском погону која је прошле године измештен из Сенте у Нови Кнежевац, остварена је производње од 1.850 тона хлеба и пецива, где је после периода уходавања након инсталирања нове опреме и едукације запослених, приметан је опоравак у квалитету производа и порасту продаје, тако да су пекари  лане замесили више хлеба и пецива за шест одсто, али Ђуровић указује да је много већа производња у прва четири месеца ове године, што потврђује да се производња у пекари стабилизовала. Очекивања су да се достигне годишња производња од 2.500 тона хлеба и пецива, а то је према речима Ђуровића и реално, имајући у виду досадашњи развој производње.

„Имамо пад цена око 40 посто на домаћем и иностраном тржишту у односу на пре три године. Извоз који смо лане остварили је ипак врло респектабилан с обзиром да се ми не појављујемо значајније као увозници, јер сем увоза „дурум” брашна коју имамо због проширене палете тестенина, за резервне делове и нешто опреме, немамо значајнијих девизних издатака тако да нам је у прошлој години вредност увоза била свега пет посто у односу на остварени извоз, пошто нам је домаћа пшеница основна сировина. Са порастом цена наших производа на тржишту, било би услова да остварујемо већи девизни прилив извозом брашна и тестенина. Да смо рецимо имали овакав ниво производње по ценама које су биле актуелне 2012. године ми би имали лане укупни приход не две милијарде динара, него око 3,4 милијарди динара. То је учинило тржиште, а да ли је то лојално или нелојално тржиште или сива економија, тешко је рећи, јер има ту свега по мало“, предочава Ђуровић.

Цена брашна пада, хлеба стоји

Указује да је генерално нелогично да су 2012. године килограм брашна продавали до 33 динара, да је цена векне хлеба била иста као и сада, а да је цена брашна Т-500 падала и на 19 до 22 динара у прошлој години и сточног брашна на 10 до 11 динара, што су према оцени Ђуровића “немогући услови” када се зна да је килограм пшенице плаћан 17 до 17,50 динара, на шта плус иду трошкови превоза, контроле квалитета и други издаци.

У прошлој години уз укупан приход од две милијарде динара, остварена је нето добит од око 65 милиона, или за четири одсто више него претходне.

„И са оваквом математиком ми смо се ипак некако снашли, мада чини ми се да један добар део млинова неће моћи на дуги рок да преживи уколико се ови трендови наставе. Једноставно, тешко је и немогуће све то испратити али успевамо. У условима какви јесу тешко је продавати брашно и да би опстали морамо трпети и жестоку нелојалну конкуренцију. Нажалост, због овакве ситуације, у неком делу сиве производње и сивог тржишта, трпе и озбиљни произвођачи, трпи држава због мање прихода у каси, трпе и запослени у житомлинској индустрији која ради легално, али то је једна комплексна прича са аспекта државе, инспекције и других надлежних органа. Нама је битно да измирујемо све обавезе према радницима и држави, никоме ништа не дугујемо и без обзира на све тржишне околности надамо се бољим временима за житомлинску индустрију“, закључује Ђуровић.

Милорад Митровић

EUR/RSD 118.3178
Најновије вести